Građani koji planiraju da kupe stan, uglavnom razmišljaju samo o tome koliko će ih koštati sama nekretnina, učešće za kredit i, eventualno, agencijska provizija
Ipak, kupovina stana nije samo podizanje kredita i useljavanje u novi dom, već sa sobom nosi čitav niz troškova, u šta se uverio Beograđanin Aleksa R, koji je, kada se upustio u rešavanje stambenog pitanja, morao da izdvoji 1.600 evra više nego što je prvobitno planirao - i to bez kupovine nameštaja.
Kada je planirao kupovinu stana, Aleksa R. znao je da će morati da obezbedi dovoljno novca za učešće, kako bi podigao stambeni kredit, a uz to i za agencijsku proviziju, ali kada se upustio u ovaj proces, shvatio je da će morati da spremi daleko više novca nego što je planirao.
“Pronašao sam stan od nekih 45 kvadrata na Voždovcu, koji je koštao tačno 100.000 evra, što mi je odgovaralo jer sam mogao da priuštim 20.000 za učešće koje iznosi 20 odsto i još 2.000 za agencijsku proviziju od dva procenta. Međutim, ubrzo sam shvatio da postoji bezbroj drugih troškova, koji mi nikada nisu ni pali na pamet”, priča Aleksa.
Porez
Prvi iznenadni trošak, koji i nije bio tako mali, jeste porez na prenos apsolutnih prava, u iznosu od 2,5 odsto, što je zapravo namet koji plaćaju svi kupci nekretnina u starogradnji, odnosno onih u kojima je neko već živeo.
“Naravno da znam da porez mora da se plati, ali nekako sam navikao na to da je porez već uračunat u cenu – kao u prodavnicama. Ipak, to ovde nije slučaj, tako da sam morao da platim još 2.500 evra, mada za njegovo plaćanje postoji rok od 30 dana, ne mora istog trenutka da se plati. Ja sam imao opciju i da mi se vrati porez za 40 kvadrata, jer nikada ranije nisam imao stan u svom vlasništvu, tako da je mene porez zapravo izašao malo manje od 300 evra. Sva sreća pa sam kupio stan u starogradnji, jer je PDV za novogradnju 20 odsto”, priča nam Aleksa.
Naravno, oni koji su već imali nekretninu u svom vlasništvu, nevažno da li su je kupili ili nasledili, nemaju pravo na povraćaj poreza, bilo da je u pitanju porez na prenos apsolutnih prava u starogradnji ili PDV u novogradnji.
Obrada kredita, hipoteka, menice…
Budući da je naš sagovornik odlučio da kupi stan uz pomoć kredita, osim učešća od 20 odsto vrednosti nekretnine, što je u startu znao da mora da plati, banka mu je dostavila čitav spisak dodatnih troškova. Recimo, morao je da plati po 50 dinara za dve menice, dakle ukupno 100.
Naravno, svako ko podiže kredit treba da obezbedi izveštaj Kreditnog biroa, koji prikazuje njegova prethodna zaduženja i da li je redovno namirivao svoje obaveze, a osnovni izveštaj košta oko 250 dinara.
Treba računati i na trošak od oko 1.250 dinara za izdavanje lista nepokretnosti, kao i još 18.000 za overu založne izjave, mada ova cena varira od iznosa kredita.
Spisak troškova se ni ovde ne završava. Aleksa je morao da plati i 55.050 dinara za upis hipoteke, što čeka i ostale građane koji kupuju stan preko kredita.
Postoji još jedan veći trošak banke na koji nikako ne treba zaboraviti, a našem sagovorniku nije ni pao na pamet. U pitanju je trošak obrade kredita. Taj trošak iznosi 0,5 odsto vrednosti kredita, što je, u primeru našeg sagovornika, 400 evra.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Overa ugovora
Sledi izdatak za notara, koji treba da overi kupoprodajni ugovor, a to košta nekoliko stotina evra, u zavisnosti od vrednosti nekretnine. Naime, taksa varira od 7.200 za nekretnine čija je vrednost do 600.000 dinara, pa sve do 30.960 za nekretnine koje vrede 14 miliona dinara. Za skuplje iznose, taksa se uvećava po 1.080 dinara za svaki milion.
Dakle, u slučaju našeg sagovornika, to je oko 270 evra.
A tek opremanje…
Dakle, naš sagovornik je sa planiranih 102.000 stigao na 103.610 evra.
“Znam da to možda ne deluje kao drastično više novca, ali pogledajte, ja sam morao da platim više od 1.000 evra više nego što sam planirao, a to nikako nije malo novca – morao sam više od jedne prosečne plate da dam na te ‘skrivene’ troškove”, kaže nam Aleksa.
A onda je krenuo novi krug troškova – opremanje stana.
“Imao sam kuhinjske elemente i kupatilo, ali ostalo sam morao da platim. Znao sam da ću to sve morati da platim, ali sam i dalje strpeo od toga koliko košta opremanje stana, odnosno kupovina nameštaja. Na kraju, platio sam sve oko 2.000 evra. Toliko me je izašlo uz, moram da priznam, prilično jednostavne komade i štedljivu kupovinu”, zaključuje Aleksa.
Na kraju, u obzir treba uzeti i to da ovi troškovi mogu da budu još veći, ukoliko kupac želi da osigura nekretninu i sam kredit, što nije obavezno, ali treba obratiti pažnju i na kursne razlike, jer banka kredit u evrima isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti.
Ostavi komentar