Bitka između Brisela i Moskve za prevlađujući uticaj u Ukrajini sada se, uglavnom, vodi na ekonomskom terenu. EU nudi Kijevu asocijativno članstvo, a ruski predsednik Vladimir Putin korist od deset milijardi dolara godišnje, ako se priključi Carinskom savezu tri članice Zajednice nazavisnih država.
Putin je kazao da bi Ukrajina, ukoliko se pridruži Carinskoj uniji, u kojoj su za sada, pored njegove zemlje, Belorusija i Kazahstan, godišnje imala ekonomsku dobit od približno deset milijardi dolara.
Ukrajina je za sada stavila do znanja da bi prihvatila status posmatrača u Carinskoj uniji, ali iz Moskve je brzo stigao odrečan odgovor i savet da se Kijev mora, na kraju, opredeliti da li će se čvršće ekonomski vezati za Rusiju ili EU.
Glasila u Kijevu, počev od nacionalne TV do štampanih medija, pomno prate i najnovije izjave čelnika Gasproma Alekseja Milera i portparola te kompanije Sergeja Kuprijanova koji su ukazivali na nemogućnost stabilnog snabdevanja gasom evropskih potrošača kroz ukrajinske cevovode.
Neposredno posle Milera i Kuprijanova oglasio se i vicepremijer Ukrajine Jurij Bojko ocenom da je glavni problem u odnosima dve zemlje ranije potpisani "neljudski gasni ugovor" koji prisiljava Kijev da od susedne zemlje preuzima sve manje tog energenta, jer nije u stanju da plati "astronomsku cenu" plavičastog goriva koji je lane iznosila više od 420 dolara za hiljadu kubnih metara.
Lane je Ukrajina kupila od Rusije oko 32,8 milijardi kubika gasa ili za oko petinu manje nego prethodne godine, a u prvom kvartalu 2013. te nabavke su još drastičnije skresane, jer u Kijevu tvrde da su našili "drugi način da dođu do jeftinijeg gasa", dok u Moskvi ponovo sumnjiče svoje ukrajinske partnere za "nepoštene gasne igre".
Ostavi komentar