U Srbiji odnos onih koji ne rade, onih koji rade i onih koji žive od ovih što rade je - 1:1:1. Prema poslednjim podacima, naime, na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner, a kako pokazuju trendovi, uskoro i jedan nezaposleni.
Nijednoj od ove tri kategorije stanovništva nije dobro. Plate su male, penzije još manje, nezaposlenost raste, a život bez primanja pravo je umeće. Primanja zaposlenih i penzionera, ali i davanja za nezaposlene, usko su vezana i zavisna jedna od drugih.
| Ni armija nezaposlenih mladih ljudi, posebno oni koji se ne zaposle do 30. godine, nema svetlu budućnost. Problem je i u tome što, kako kaže Rajić, mladi ljudi ne uče da žive od svog rada, već ostaju kod roditelja. Umesto da u tom najproduktivnijem dobu najviše daju, Rajić upozorava da preti opasnost da ti ljudi postanu socijalni slučajevi jer nisu uspevali da se zaposle, pa nisu radili čitave decenije. |
- Verovatno bi se i ranije sve slomilo da nema priliva novca iz inostranstva kojim naši zemljaci pomažu svoje rođake, prijatelje. U proseku, tako se u Srbiju slije od tri do pet milijardi dolara. Ako se uzme prosečna zarada u Srbiji onog koji radi i odbiju se sve dažbine, dođete do toga da u proseku svaka osoba u Srbiji preživljava sa 16.000 do 17.000 dinara po glavi stanovnika - kaže objašnjava Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Najviše trpe zaposleni koji privređuju, jer su im nameti na plate veoma visoki. A penzioneri imaju svoju priču. Njima niko nije dao penziju, oni su je zaradili.
Ostavi komentar