Prema pisanju Novog lista, najviša kamatna stopa na minuse po tekućim računima i potrošačke kredite u Hrvatskoj više ne bi bila 12 posto, već 9 ili 10 posto. Takvo bi rešenje razveselilo sve građane, premda ne i banke.
Međutim, ministar finansija ima pravo da definiše formulu po kojoj će se izračunavati pojedine kamatne stope.
Mnogo je veći problem doneti odluku o minusu po tekućem računu. Prvo je postignut načelni dogovor da se minus ograniči na visinu jedne plate, uz prelazni rok od godinu dana u kojem bi građani mogli veće zaduženje po minusu da pretvore u potrošački kredit, uz nižu kamatnu stopu.
Prve najave takve odluke, međutim, u javnosti su izazvale pravi revolt. Gotovo svi digli su glas protiv - većina građana, sindikati, ekonomisti...
Boris Vujčić, guverner HNB-a, smatra da predlog ima smisla jer “minus od tri plate više i nije minus nego potrošački kredit po najvišoj kamatnoj stopi u koji se klijent postupno uvuče i koji potencijalno može imati jednokratnu otplatu na kraju razdoblja, za koju potrošač možda nije sposoban”.
- S druge strane, makroekonomski efekti pretvaranja viška minusa iznad jedne plate u potrošački kredit s nižom kamatnom stopom mogli bi dovesti do dodatnog razduživanja i smanjenja raspoloživog dohotka u roku dospeća takvih kredita, godinu do dve - rekao je Vujčić.
Ostavi komentar