Građani su prošle godine bankama platili, prema gruboj računici, najmanje 40 miliona dinara da bi dobili 8,5 miliona čekova. Plaćanje na odloženo bez kamate većini građana je jedini način da prežive od plate do plate.
U zavisnosti od banke, izdavanje čekova se naplaćuje od 5 do 15 dinara po čeku i one tim novcem snose troškove njihovog štampanja. Pojedine banke, kao što je to slučaj sa Intezom, klijentima koji imaju uredna primanja i redovno izmiruju svoje obaveze prema banci mesečno daju pet čekova bez naknade. Svaki sledeći ček ova banka naplaćuje 10 dinara.
Kartice ne mogu da uhvate korakMnoge banke izdaju kartice koje funkcionišu kao čekovi. Njima može da se plaća na rate čak i do 12 meseci i to bez kamate. Međutim, da „plastični novac“ u Srbiji, gde je prosečna zarada 44.770 dinara, još ne može da uhvati korak sa čekom, govori i to da je tek nešto manje od polovine odobrenog limita za kreditne kartice - iskorišćeno. |
Iskustva trgovaca pokazuju da se čekovima na poček, i to preko 200 dana, najviše plaća hrana, a kreditnim karticama na rate odeća i gorivo.
Osim za odložena višemesečna beskamatna plaćanja, čekovi se koriste i za podizanje gotovine kod drugih banaka. Međutim, pojedine banke uglavnom limitiraju najveći iznos koji može da se podigne kod druge banke. U Poštanskoj štedionici granica je 3.000 dinara.
- Bankari zajedno sa kartičarima se trude da ček zamene karticama, pogotovu kada je u pitanju odloženo plaćanje. Ali pošto je kod nas ček prilično ustoličen još iz doba hiperinflacije, teško je iskoreniti tu naviku i korisnika čekova i prodavaca koji su zaključili da ako bi odbili plaćanje na poček, izgubili bi ozbiljan deo svog prometa - ukazuje Dušan Uzelac, ekonomski analitičar i direktor portala Kamatica.
Ne zaboravite da su čekovi povoljniji i po prodavce, jer im za naplatu preko kartica banke uzimaju 2-3% vrednosti robe, što je zaista mnogo.