EUR 118,09 USD 105,05 CHF 103,45

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.04.19. :: 118.0719 rsd

Tekst objavljen: 14.04.2019 11:00        


Iako će Amerikanci uskoro proslaviti okruglih 10 godina bez finansijske krize, interes svetskih financijskih medija zaokupila je daleka Australija čiji pobednički niz bez recesije traje već 28 godina.

Šta možemo da naučimo od države u kojoj nema krize već 30 godina?

Koji je njihov tajni recept, puka ekonomska sreća ili posledica dobrih politika iz kojih i ostale zemlje sveta mogu nešto da nauče?

Kako piše New York Times, pitamo li australske ekonomiste pripisaće oni to delom sreći, a delom dobroj regulaciji tržišta. Da, Australija je obdarena prirodnim bogatstvima. Najviše rudom gvožđa i ugljenom, a uspevaju i biljne kulture poput pšenice, kao i uzgoj stoke. Sve su to sirovine o kojima, igrom slučaja, zavise Kinezi, njihovi najveći trgovinski partneri.

Australija je, naime, rano ulovila priključak na rastuću kinesku ekonomiju pa su, prema zadnjim podacima stranice TradingEconomics, u Kinu izvezli dobra u ukupnoj vrednosti od čak 68 milijardi dolara. No, nije sve sreća, ima nešto i u pametnoj regulaciji i čvrstim institucijama.

Primera radi, 1997. godine kada se razbuktala finansijska kriza u Aziji koja je pogodila Južnu Koreju, Tajland i Indoneziju, sve velike uvoznike australijskih proizvoda, udarac recesije osetio je Novi Zeland (koji je bio podjednako izložen), ali ne i Australija. Australijski dolar počeo je tada ubrzano da pada na globalnom tržištu valuta, ali australijska banka rezervi (Reserve bank of Australia), za razliku od Novozelanđana, nije to pokušala regulisati podizanjem kamatnih stopa, već su to iskoristili za konkurentnije plasiranje svojih izvoznih proizvoda u SAD-u i Evropi.

U novijem primeru, nekontrolirani rast cena nekretnina, nešto pre zadnje finansijske krize 2008. godine, stvorio je 'balon' koji je eksplodirao u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu, ali ne i u Australiji. Inače, pokretačka snaga zadnje svetske recesije, uz neopravdani potrošački optimizam, bila je liberalna politika svetskih banaka koje su kredite delile šakom i kapom.

Međutim, australijske se banke nisu povele za tim trendom. Zauzele su konzervativniji stav, dajući ograničene zajmove uglavnom unutar australijskih granica. Morale su zbog toga žrtvovati globalno širenje i otvaranje velikih kancelarija u Hong Kongu, Londonu i New Yorku. Takođe, propustili su priliku Sydney pretvoriti u 'financijsku meku' s velikom koncentracijom globalnih banaka i finansijskih ustanova, ali, na koncu, ta ih je odluka sačuvala od uvoza stranih financijskih 'zaraza' kada je kriza nastupila.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
30 godina 30 godina bez krize kriza australija privreda azija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana