Koncept mikroosiguranja počiva na ideji da je moguće spojiti biznis i socijalnu odgovornost: ponuda proizvoda osiguranja u mnogoljudnim zemljama sa siromašnom populacijom po izuzetno niskim cenama.
To se pokazalo ne samo kao dobar način da se osvoji ogromno tržište već i da se pruži šansa milionima da mogu sebi da priušte zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za decu ili naknadu štete posle prirodnih nepogoda.
Ima li, međutim, u priči o mikroosiguranju mesta za Srbiju?
Procenjuje se da oko 2.6 milijardi ljudi širom sveta živi sa najviše dva dolara dnevno. Oni ne mogu sebi da priušte tradicionalne osiguravajuće proizvode ali nisu ugroženi samo zato što su finansijski nemoćni već zato što ih takva nemoć čini više izloženim većim rizicima.
Upravo takvi - siromašni i bez pristupa finansijskom tržištu - u isto vreme su klijenti kuća koje nude usluge mikroosiguranja. Proizvodi mikroosiguranja, kao i tradicionalni, namenjeni su zaštiti od rizika bolesti, povrede, smrti ili štete, ali su jeftini i tako dostupni bukvalno svima.
Procenjuje se da je pre tri godine pola milijarde ljudi u svetu koristilo neki od proizvoda mikroosiguranja, a taj broj se kostantno povećava.
Ako sistem mikroosiguranja može da funkcioniše u staroj članici EU kakva je Francuska, treba li razmišljati i o širenju takve prakse u Srbiji?
- Iako je ekonomska situacija u Srbiji sve teža, domaće tržište u svojoj osnovi ne odgovara konceptu mikroosiguranja - ocenjuju u AXA Osiguranju.
Sa 6.081 dolarom bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, Srbija prevazilazi „standarde“ najugroženijih zemalja sveta u kojima postoji mikroosiguranje.
Drugi razlog, kažu u AXA-i, leži u brojnosti populacije, pa prostim poređenjem demografskih potencijala Srbije i jedne Indije u ovoj oblasti dobija se najjasniji odgovor na ovo pitanje.
Ostavi komentar