Odliv depozita iz grčkih banaka izvršiće pritisak na vladu u Atini da ograniči količinu novca kog gradjani mogu da podignu iz banaka ili iznesu iz zemlje, u vreme kada Evropska unija gubi strpljenje zbog održavanja grčkih finansija u životu, piše agencija Blumberg.
Uvodjenje kontrole kapitala, poput one na Kipru pre dve godine, kupilo bi vreme vladi premijera Aleksisa Ciprasa da sa kreditorima postigne novi sporazum, smatra ekonomista Centra za studije o evropskoj politici iz Brisela Danijel Gros.
"Kontrola kapitala je možda i jedina opcija da se spreči krvarenje bankarskog sistema", rekao je Gros u intervjuu za Blumberg.
Evropska centralna banka (ECB) je pojačala pritisak na Grčku i odlučila da više ne prihvata grčke obveznice kao kolateral za pozajmice komercijalnim banka te zemlje, čime je pristup tih banka finansijskim sredstvima postao skuplji.
Kako je preneo Rojters, na taj način se Grčka izoluje sve dok ne postigne novi dogovor o paketu reformi, prebacujući istovremeno teret na Atinu i centralnu banku Grčke koja je sada primorana da finansira banke. Grčke banke trenutno drže vladine obveznice vredne oko 18 miliajrdi evra, navodi analitičar banke Kredi Agrikol Frederik Dukroze.
Grčke banke su verovatno izgubile oko 21 milijardu evra u vidu odliva depozita u poslednja dva meseca, što je, prema procenama ECB, oko 11 odsto ukupnih depozita s kraja novembra. Deponenti u Grčkoj povlače novac u strahu da će odbijanje vlade da nastavi sa programom pomoći nakon što on istekne krajem meseca dovesti do izlaska Grčke iz evrozone.
Slična strahovanja su 2010. dovela do masovnog odliva depozita. Grčke banke su za 21 mesec ostale bez oko 85 milijardi evra depozita, nakon što je Grčka primila prvi paket pomoći EU, a pre restrukture javnog duga.
Nakon restrukture duga, situacija se primirila, a depoziti stabilizovali. Grčke banke smanjile su zavisnost od sredstava iz centralne banke kroz smanjenje bilansa stanja i pribavljanje kapitala iz drugih izvora.
ECB je danas dozvolila centralnoj banci Grčke da nacionalnim bankama dodeli sredstva u iznosu do 60 milijardi evra iz hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA), piše nemački list Velt pozivajući se na neimenovani izvor iz centralne banke.
Ova odluka znači da će Grčka centralna banka morati da obezbedi bankama dodatne desetine milijardi evra iz tog programa u narednim nedeljama, prenosi Rojters, i podseća da upravni savet ECB može ograničiti isplatu sredstava iz tog fonda uz dvo-trećinsku većinu glasova.
Grčke banke su iz programa ELA u januaru povukle oko pet milijardi evra, navodi analitičar banke BNP Pariba Gizem Kara. Ta cifra, medjutim, nije značajna u poredjenju sa rekordom zabeleženim tokom krize iz 2012/2013, kada su banke iz fonda ELA mesečno povlačile oko 100 milijardi evra.
Četiri najveće grčke banke, Nacionalna banka Grčke, Pireus, Alfa banka i Eurobanka, koje kontrolišu oko 90 odsto grčkog tržišta, dokapitalizovane su dva puta od 2013, ali su i dalje osetljive, a rizični zajmovi čine trećinu njihovog ukupnog kreditnog portfolija.
Ostavi komentar