Priliv od doznaka iz inostranstva prošle godine u Srbijipremašio je pet milijardi evra i bio je veći odukupnih stranih investicija, koje su sa 4,4 milijarde evratakođe bile rekordne.U odnosu na bruto domaći proizvod doznake su prošle godine dostigle 8,2 odsto
U Narodnoj banci Srbije kažu da doznake imaju kontraciklični karakter, što znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija najčešće rastu. Dodaju i da ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu članovima svojih porodica koji žive u Srbiji. Na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja, pre svega iz Rusije i Ukrajine, koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji.
"Rast inflacije u svim zemljama tokom prošle godine doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani", navode u NBS.
Prema podacima centralne banke, priliv po osnovu doznaka iznosio je 5.028,3 miliona evra, što je za 38,3 odsto više od priliva od 3.635,0 miliona evra, koliko je zabeleženo u 2021. godini.
Kada se pogledaju podaci za prva tri tromesečja 2022. godine, najveći prilivi doznaka zabeleženi su iz Nemačke odakle je stigao skoro svaki treći evro, jer je udeo novca koji dolazi iz ove zemlje čak 27 odsto. Na drugom mestu je Švajcarska sa 14 odsto i Austrija sa11 odsto. Udeo doznaka iz Francuske i SAD je po 6 odsto. To su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Rekordne strane investicije
Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, tokom 2022. godine zabeležen je i novi rekord u prilivu stranih direktnih investicija (SDI), koje su iznosile 4,4 milijarde evra, što je za 13,6 odstoveći priliv od prethodne rekordne 2021. godine. Republika Srbija od 2016. godine beleži kontinuirani rast priliva stranih direktnih investicija.
U NBS napominju da je ovaj trend rasta privremeno usporen tokom 2020. godine kao posledica prvog potresa od pojave pandemije virusa korona, ali je ponovo tokom zabeležio rekordan iznos u tom momentu od 3,9 milijardi evra, tako da je u prethodne tri godine ostvaren ukupan priliv od 11,3 milijarde evra. Navode da je neto priliv SDI od 2015. godine u potpunosti pokrivao tekući deficit platnog bilansa, doprinoseći dugoročnoj održivosti eksterne pozicije Srbije. Prošle godine deficit trgovinske razmene iznosio je čak 9,35 milijardi evra.
Na to ukazuje i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić. On kaže da priliv novca po osnovu doznaka, odnosno deviza po osnovu stranih direktnih investicija utiče na ponudu deviza u Srbiji, što je bilo od posebnog značaja u prošloj godini, s obzirom da smo imali rastući tekući deficit koji je bio posledica rasta uvoza, odnosno rasta cena energenata.
"To je na odgovarajući način kompenzovalo odliv deviza sa aspekta rastućeg deficita unutar tekućeg računaplatnog bilansa. Sa druge strane nam je pokazalo da je Srbija u značajnoj meri zavisna, sam kurs, a posledno i uticaj na inflaciju od priliva investicija idoznaka. Zapravo, konkurentnost, odnosno privlačnost zemlje u narendom periodu će imati jednu od ključnih uloga ne samo sa aspekta investicija, nego i sa aspekta stanja deviznog kursa i posredno će uticati na kretanje cena", kaže Đukić za Euronews Srbija.
Ekonomisti ukazuju da se novac od doznaka najvećim delom troši neproduktivno, odnosno za održavanje standarda i potrošnju domaćinstava, a da svegajedan do tri odsto doznaka građani iskoriste za pokretanje nekog psola. Prema nezavničnim podacima oko 25 odsto novca iskoristi se za kupovinu nekretnina, pa to delom objašnjava i pojačanu potražnju za kupovinom stanova i obaranjem rekorda na tržištu nekretnina koje je vredelo čak 7,5 milijardi evra.
Ostavi komentar