EUR 118,35 USD 103,92 CHF 104,81

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.01.19. :: 118.3800 rsd

Tekst objavljen: 11.01.2019 11:40        


Cena limuna u Srbiji nije bila niža u poslednjih pet godina. Kilogram košta svega 70 dinara, a razlog tome je izuzetno rodna godina u Turskoj i Grčkoj.

Cena limuna nikad nije bila niža

Prošle godine trgovci su kilogram limuna prodavali za 350 dinara. Zbog visoke cene sekli su ga i napola, kao lubenicu. Sada je cena ovog južnog voća pet puta manja pa ga i najsiromašniji građani kupuju na veliko. "Blic" je istraživao šta je razlog i koliko će limun koštati naredne godine, a rezultati pokazuju da je limun jeftin isključivo zbog velike ponude u Turskoj i Grčkoj, kao i da bi trenutne niske temperature u ovim zemljama cenu limuna već krajem godine mogle da dignu u nebo.

Srbija godišnje uveze limuna za oko 20 miliona dolara, a glavne zemlje izvoznice su Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina.

- U ovom trenutku na našem tržištu najveće količine limuna dolaze sa turskih plantaža. Turska je u proteklih nekoliko godina znatno povećala površine pod ovom kulturom te je samim tim i ponuda znatno veća, a pogodnost za Srbiju prilikom uvoza je svakako blizina Turske, što troškove uvoza čini znatno manjim. U Turskoj se limun proizvodi tokom šest meseci, a količina uzgojenog voća je toliko velika da ga većina srednjih i velikih proizvođača obično čuva u hladnjačama, kako bi nastavili da snabdevaju svoje kupce tokom ostatka godine. S druge strane, tokom letnjih meseci limun se isključivo uvozi iz Latinske Amerike i južne Afrike. S obzirom na udaljenost tih zemalja, tada znatno rastu i troškovi transporta i cena za građane. Takav trend se ponavlja svake godine i to se događa u svim zemljama - pojasnio je za "Blic" Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u Privrednoj komori Srbije.



Razlog za nisku cenu limuna u velikoj ponudi nalazi i Mihailo Nikolić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu koji radi na katedri za voćarstvo, a kaže da limun nije trenutno samo jeftin u Srbiji već i u celoj Evropi.

- Limun je prošle godine imao izuzetan rod u Turskoj i Grčkoj. Rastu i razvoju ove kulture pogodovalo je najviše toplo vreme, kao i nedostatak snega i mraza jer limun ne podnosi temperature ispod tri stepena Celzijusova. S druge strane, sada je u ovim zemljama neuobičajeno hladno zbog čega bismo krajem ove i početkom naredne godine mogli imati mnogo veće cene - kaže Nikolić za "Blic".

Stablo limuna inače može živeti do 500 godina, a u zatvorenom prostoru znato manje, od 50 do 60 godina. Biljka počinje da rađa obično između treće i pete godine, a jedno stablo od 20 godina može imati i do 1.000 plodova.

Šta je "mejer"

Na rafovima u Srbiji sve češće se može videti žuto-narandžasti limun "mejer". Ova vrsta nastala je ukrštanjem limuna i mandarine. Osim po bolji, mejer se od srodnih vrsta razlikuje i po većoj sočnosti, manjoj kiselosti i tanjoj i glađoj kori.

Drvo "mejera" je otporno, ne podnosi niske temperature i najbolje uspeva u toplim uslovima. Potiče iz Kine, gde se najčešće uzgaja kao ukrasno drvo.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
hrana limun jeftino voće cena limuna

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana