Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman zatražio je da se azilantima sa Balkana drastično smanji takozvani "džeparac" od 143 evra mesečno.
On je ocenio da su takva izdvajanja "bezobrazluk" prema nemačkim poreskim obveznicima. Pare koje se daju tražiocima azila sa Balkana predstavljaju, kako je Herman rekao za dnevnik "Velt", podsticaj za mnoge Balkance da dođu u Nemačku i taj novac sa sobom ponesu nazad, kući.
Herman se zauzeo da se preispita nivo pruženih usluga za sve azilante.
"Moramo se upitati da li nemačka socijalna država tu velikodušnost još može sebi da priušti", rekao je on.
"Prave izbeglice žele samo da budu sigurne, da imaju prenoćište, da su dnevno obezbeđeni i da imaju nešto da obuku", rekao je Herman, iz čijeg su i političkog okruženja već tražili ukidanje 143 evra mesečne pomoći izbeglicama.
Ministar finansija Bavarske Markus Zeder, takođe, iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) zauzeo se za ukidanje takozvanog "džeparca" za izbeglice koji iznosi 143 evra mesečno tokom trajanja procesa dobijanja azilantskog statusa i rekao da je taj novac za mnoge ljude sa Balkana motivacija da dođu u Nemačku.
"To je toliko puno kao jedna mesečna zarada u Srbiji ili na Kosovu. Za mnoge ljude sa Balkana to je motivacija da dođu kod nas", rekao je Zeder i upozorio da aktuelni talas izbeglica u Bavarskoj mora biti smanjen.
Zeder, političar iz konzervativne bavarske CSU, "sestrinske partije" svenemačke Hrišcansko-demokratske unije (CDU) kancelara Angele Merkel je, zalažući se za smanjenje broja izbeglica, rekao da su sada potrebne odluke `pre svega, provera finansijskih standarda`.
Ovu ideju podržava i savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, ali i predsednik Savezne službe za migracije i izbeglice Manfred Šmit, koji je, naime, pre nekoliko dana u jednoj izjavi zahtevao da se ljudima, koji najverovatnije neće dobiti azil, mora reći da oni od prvog dana neće dobiti "džeparac" i ocenio da bi tada talas azilanata brzo presušio.
"Isplati se za tri meseca putovati u Nemačku", rekao je Šmit i zahtevao da se i Albanija, Kosovo i Crna Gora proglase zemljama sigurnog porekla, kao što je to već učinjeno sa Makedonijom i Srbijom i Bosnom, odakle je, kako je naveo, zabeležen pad broja izbeglica.
I poslanik u pokrajinskom parlamentu Saksonije Aleksander Kraus (CDU) saglasio se sa Šmitovim stavom i rekao da je posebno važno sada da se podnosiocima zahteva za azil iz balkanskih zemalja brzo ukinu ta 143 evra, a takvu ideju u cilju smanjenja broja azilanata sa Balkana podržavaju i drugi nemački političari.
Ostavi komentar