Svaki stanovnik Srbije, mimo 260 evra, koliko u proseku godišnje da za obavezno zdravstveno osiguranje, iz džepa za zdravstvenu zaštitu doda još 197 dolara.
To je čak 6,4 puta više nego što smo za lekove, preglede i ostale zdravstvene usluge u državnim i privatnim ustanovama doplaćivali 2001. godine.
| Najveći deo novca koji mimo osiguranja daju za zdravstvenu zaštitu, čak 88,6 milijardi dinara, stanovnici Srbije ostave u privatnim ustanovama. Mi, zapravo, imamo kvaziprivatni sektor, jer privatno u najvećem broju slučajeva rade lekari iz državnih ustanova. Ako ne može da vas pregleda u bolnici, može u privatnoj ambulanti! To enormno povećava cenu lečenja, jer sve, praktično, plaćamo dva puta: kroz osiguranje i po cenovniku. |
Srbija za zdravstvo, prema poslednjim podacima, godišnje troši ukupno 331,1 milijardu dinara, ili 10,4 odsto bruto društvenog proizvoda. Od toga, 119,8 milijardi dinara direktno iz džepova izdvoje građani.
Prema toj računici, direktna plaćanja dostižu čak 36 odsto ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu po stanovniku, s tim što pacijenti sami finansiraju trećinu vanbolničkih troškova lečenja.
U strukturi izdvajanja za zdravstvene usluge sa 48 odsto prednjače usluge lečenja, odnosno pregleda. Sa 31 odsto ukupnih troškova slede izdvajanja za lekove i sanitetski materijal, po sedam odsto se daje za dijagnostiku i prevenciju, četiri odsto za rehabilitaciju, jedan odsto za dugoročnu negu, i dva odsto za administrativne troškove.
Ја заиста, колико год да се трудим, не могу да се начудим овом феномену који је изгледа присутан само код нас.
Ово је класичан сукоб интереса и на то једноставно нико не реагује.
То би вам од прилике било исто као да, не дај Боже, изазовете саобраћајни удес па да вам једно лице буде и судија и тужилац и бранилац.