Kad novca nema dovoljno, nečega moramo da se odreknemo. A Srbi će se, kada ih pritisne besparica, pre odreći garderobe, obuće, putovanja i mesa, nego cigareta i kafane!
I dok su u svetu prvi na udaru krize investicije, poput kupovine stana ili auta, kod nas je ta lista malo drugačija: najteže se odričemo sitnih zadovoljstava, koja ipak koštaju, poput mobilnih telefona, kladionice ili duvana.
| - Meso je kod nas odavno postalo luksuz. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja. Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situacija da štedimo i na hrani... - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. |
Toliko je najmanje opala i kupovna moć stanovništva. Nezvanično, međutim, kupovna moć pre krize bila je bar 50 odsto bolja.
Stručnjaci ukazuju da je veliki raskorak između prosečnih zarada i izdataka za kupovinu hrane i plaćanja komunalija.
Građani Srbije jedu čak tri puta manje mesa nego Evropljani. Oni potroše 45,3, a mi prosečno 17,3 kilograma godišnje po glavi stanovnika.
U dugogodišnjoj borbi sa krizom, istrošili smo „rezerve“, a spisak proizvoda i usluga na koje moramo da „zaboravimo“ sve je duži.
Drzava bi trebala da zatvori sve kladionice u zemlji, koje predstavljaju izvor kriminala i sirotinje. Koliko je samo porodica ostalo na ulici zato sto su se zaduzili zarad te kocke u nadi da ce sledeca biti dobitna. Te kladionice su cisto zlo.