U vremenu opšte besparice građani biraju gde će platiti račune za struju, telefon, grejanje jer im pojedini bankari zaračunavaju debele provizije koje, u zavisnosti od visine računa, dostižu i do 10.000 dinara.
Zato su, tradicionalno, najveći redovi uvek u pošti, gde je i dodatni trošak građana najmanji.
Kako mali procenat građana Srbije koristi internet, a još manje ih ima redovne prihode po tekućim računima, većina je osuđena na - čekanje pred šalterima, a iako ih ima najviše, u dužini redova ispred šaltera prednjači pošta.
Provizija se na šalterima pošte ne naplaćuje za račune infostana, dok se za svaku uplatu do 3.500 građanima uzima 35 dinara, što je duplo manje od minimalnog iznosa koji prisvajaju banke.
Za račune do 600.000 dinara, zaračunava se provizija od jedan odsto od iznosa uplate, a za sve iznad toga Pošta ima fiksnu tarifu od 6.000 dinara.
Svaka banka ima pravo da ove provizije određuje u skladu sa svojom poslovnom politikom, dakle slobodno tržište i konkurencija je ono što formira cenu usluga.
Naknade banaka za gotovinske uplate najčešće zavise od računa na koji se uplaćuje novac, pa tako većina banaka naplaćuje manje naknade za plaćanja unutar banke, dok neke banke ne naplaćuju naknade ukoliko se novac uplaćuje na račun u toj banci. Banke kroz provizije mogu dobro da zarade. Minimalni iznos provizija u većini banaka je oko 60 dinara, dok je naknada nešto niža za one koji u toj banci imaju otvoren račun. Na veće uplate banke uzimaju proviziju od 0,3 do 1,5 odsto.
Ostavi komentar