Kada bi se živelo na vinu i domaćem siru, standard i kupovna moć ne bi bili najveće brige građana Srbije. Ako u korpu, međutim, stanu jaja, meso, hleb, malo voća i povrća, a u novčaniku ih dočeka prosečna plata, izobilje nije na meniju.
Mesec dana ishrane, osnovnim namirnicama, Beograđnina košta 119 evra. To i nije najpapreniji račun ni u regionu, naročito ne u Evropi, ali ga plaća zarada koja je davno izgubila trku sa mnogima.
| U našoj zemlji, međutim, izgleda da nije skupo skroman ručak „zaliti“ vinom, naravno onim prosečnog kvaliteta. Boca košta oko tri evra, pa je čak u 111 zemalja skuplja nego kod nas. Vino je jeftinije samo u Moldaviji i Jermeniji, tvrde potrošači. S druge strane, pravi je luksuz u Saudijskoj Arabiji - košta više od 76 evra. Domaći sir, četiri evra za kilogram, takođe, nije među skupljim na svetskoj „top“ listi. Sa ovom cenom Srbija je na 92. mestu među 114 zemalja. |
Najskuplja stavka su pileće grudi, bez koske, jer je kilogram u proseku pet evra. Tročlana porodica bi, prema ovoj računici, samo na osnovnu hranu mesečno morala da izbroji 357 evra. A prosečna plata u Srbiji jedva da premašuje ovaj iznos - u martu je bila 375 evra.
Hrana u Srbiji, prema ovim podacima, jeftinija je nego u većini susednih zemlja. U Hrvatskoj identične namirnice potrebne pojedincu za mesec dana koštaju 166 evra. Prosečna plata je, međutim, 715 evra, pa tročlanoj porodici ostane trećina i za druge potrebe.
U Podgorici, kaže Numbeo, za hranu je potrebno 138 evra mesečno, a njihova prosečna zarada je 476 evra. Žitelj Ljubljane bi za ovaj meni mesečno trebalo da izdvoji 183 evra, ali mu je plata pet i po puta veća. Zadati jelovnik u Sarajevu košta 125 evra, a u Banjaluci je 117 evra.
Ostavi komentar