Iz potrošačke korpe u Velikoj Britaniji nedavno je izbačen šampanjac, a ubačena elektronska knjiga. Izbrisan je domaći puter, a ubačena borovnica. Mesto u britanskoj korpi u 2013. godini našle su i topla čokolada, beli rum, „risiver” za digitalnu televiziju...
Britanski zavod za statistiku, koji prati cene oko 700 vrsta robe i usluga, listu menja jednom godišnje da bi ukazao na promene trendova. Kao i prethodnih godina, tehnološka otkrića uticala su na izmene u korpi, pa su, na primer, 2012. godine tablet računari prvi put uključeni u potrošačku korpu.
| O našem standardu govore i podaci o tome koliko je potrebno raditi kako bi se kupio određeni proizvod. Primera radi, prema podacima našeg ministarstva trgovine, kako bi neko ko zarađuje prosečnu platu nešto veću od 39.000 dinara kupio najjednostavniji televizor, potrebno je da radi nešto više od šest dana. Sa druge strane, Institut nemačke privrede u Kelnu saopštio je prošle godine da Nemac jednostavni televizor u boji zaradi za svega dan i po rada. Dok mi pola meseca zarađujemo za veš mašinu, Nemcu to pođe za rukom za nešto za samo 32 radna sata. |
I dok Britanci u svojoj korpi imaju najrazličitiju vrstu hrane (smrznuta pica i hamburgeri, gotove torte, nekoliko vrsta hleba, cerealija, sireva i kačkavalja, mlečne formule za bebe, filete ribe, losos, tunjevina...), u srpskoj korpi i dalje se nalaze samo osnovne namirnice, mnoge od njih u količinama daleko manjim od realno potrebnih jednom tročlanom domaćinstvu.
Tako se, na primer, u zvaničnoj potrošačkoj korpi u Srbiji za mesec dana nalazi pola kilograma bureka, 200 grama meda, 200 grama čokolade, 200 grama šunke, pola kilograma slanine, a od ribe oslić i sardina.
Da ne govorimo o tome da je za garderobu za jedno tročlano domaćinstvo za mesec dana predviđeno nešto više od 3.000 dinara, a za izlaske u restorane 700 dinara.
A čak i ovako skromnu korpu, daleko od realnosti, koja vredi gotovo 65.000 dinarane pokriva prosečna zarada ni u jednom gradu u Srbiji.
Ostavi komentar