Od 2008. godine, kada je počela kriza, standard građana Srbije sve je lošiji. U kupovinu se više ne ide stihijski, već planski, po unapred pripremljenim spiskovima. Samo za godinu dana računi u trgovinama manji su oko sedam odsto. Šta staje u prosečnu potrošačku korpu i koliko trošimo u odnosu na stanovnike Evropske unije?
Mnogi će reći da za 200 dinara ne može da se nabavi gotovo ništa. A upravo toliko dnevno trošimo u kupovini. Milun Vojinović iz Gomeksa kaže da se troši na hleb, mleko, šećer, vodu i krompir.
Životni standard u Srbiji omeđen je prosečnom zaradom od 375 evra. Pod uslovom da imate sreće da ste zaposleni i da redovno dobijate platu.
Preko granice idu građani Srbije, ali ne zbog odmora, već da bi što jeftinije nabavili osnovne životne namirnice. Salamu, sir ili meso najčešće donosimo iz Mađarske ili Rumunije.
Ekonomista Saša Đogović kaže da je reč o zemljama EU gde je jača konkurencija i znatno širi spektar samih proizvođača i trgovačkih lanaca sa pravilima antimonopolskog zakonodavstva.
Da bi cene bile niže potrebno je pokrenuti kompletnu privredu i povećati proizvodnju.
- Dolazak bilo kog trgovinskog lanca na ovo tržište čini situaciju takvom da će taj trgovinski lanac morati sa istim tim proizvođačima koji posluju na ovom tržištu da sarađuje - kaže Olivera Ćirković iz Univereksporta.
Pad kupovne moći naterao nas je da umesto na litre i kilograme kupujemo na mililitre i grame. Tako građanin Srbije u proseku dnevno pojede malo više od sto grama mesa i malo manje od trista grama hleba, a popije pola šolje mleka, što je dva - tri puta manja potrošnja nego u EU.
Ostavi komentar