Beograđani i Pančevci imaju najbolji životni standard, dok najnepovoljnije uslove za život imaju žitelji Valjeva, Subotice, Sremske Mitrovice, Zrenjanina i Novog Sada, pokazuje analiza Republičkog zavoda za statistiku, koji je analizirao kupovnu moć građana u 15 gradova Srbije.
Za samo godinu dana, novčanici građana Srbije prilično su se istanjili, troškovi života su porasli, a kao posledica kombinacije ova dva faktora - trpeze su siromašnije nego ikada do sada.
Iako nam se po količini novca koja nam svakog meseca stiže na račun čini da je prosečna zarada porasla za 1.379 dinara, statistika pokazuje da je ona u stvari manja za 5,9 odsto u odnosu na prošlogodišnju.
Dok prosečna zarada pada, troškovi života porasli su za skoro 10 odsto, pa je ove godine za podmirivanje troškova potrošačke korpe potrebno skoro 7.000 dinara više nego prethodne. Da bi prosečan građanin Srbije platio sve račune i kupio sve namirnice iz potrošačke korpe, potrebno mu je 22.000 dinara više od prosečne zarade, koja iznosi 42.000 dinara, odnosno jedna i po plata.
I dok se srpski prosek u velikim gradovima potroši već početkom meseca, isti taj novac pravo je bogatstvo u manjim sredinama. 
Odnos troškova života i prosečne zarade u 15 gradova koje analizira RZZS pokazuje da se najteže živi u Valjevu, gde je građanima za podmirivanje osnovnih troškova potrebno skoro dve plate. Valjevčane u korak prate žitelji vojvođanskih gradova Subotice, Sremske Mitrovice i Zrenjanina, koji na troškove daju 1,7 plata.
- Vojvodina je posle dugo vremena ispod proseka Srbije po dohotku jer je privredna aktivnost opala. Iznad proseka je, pored Beograda i Beočin zbog cementare, iako je teritorijalno mali - objašnjava Miroslav Prokopijević, ekonomista Centra za slobodno tržište.
Ostavi komentar