Građanin Srbije godišnje u proseku plati oko 100 evra za razne usluge banaka, pozivanje kol-centra mobilnog operatera, razna uverenja i punomoćja koje izdaju sudovi i opštine, a da i ne primeti kako su mu te pare izbijene iz džepa.
Ako biste samo u toku jednog meseca podigli pet čekova u banci, platili banci za održavanje tekućeg računa, bar dva puta pozvali mobilnog operatera, u opštini podigli punomoćje da dete možete sami da vodite na more, a u sudu vam zatreba uverenje da niste osuđivani, moraćete da na svim ovim mestima ostavite više od 1.000 dinara.
| Veroljub Dugalić, sekretar UBS kaže da svaki građanin prilikom ulaska u banku, ovlašćenom licu treba da postavi najmanje dva pitanja. - Prvo je šta sve plaćam za određenu uslugu, a drugo koliko će me to koštati - kaže Dugalić. On napominje da banke mogu da naplaćuju samo one usluge koje su predviđene Zakonom o zaštiti korisnika bankarskih usluga, a da je visina dozvoljenih naknada je ostavljena poslovnoj politici svake banke. Visina naknade zavisi od toga koliko je neka od tih usluga, kaže Dugalić, profitabilna za određenu banku. |
Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je najvažnije da potrošači budu obavešteni o onome što plaćaju, tako da sami mogu da odluče da li će koristiti neku uslugu.
- Možda je nekome mnogo da da, na primer, 20 dinara svaki put kad uzme isečak o stanju na računu i spreman je da ode do drugog bankomata gde se to ne naplaćuje. U nekim evropskim zemljama je već uvedeno da bankomat upozorava klijenta ako će mu naplatiti to što novac podiže preko uređaja banke u kojoj nema otvoren račun - kaže Nikolić.
Pojedine banke naplaćuju i naknadu za prijavu nestanaka dokumenta od 50 dinara, a po pravilu se od klijenta naplaćuje i slanja opomena za prekoračenje. Od početnih 220 dinara za prvu opomenu, naknada raste na 550 dinara za drugu, a potom se povećava za po 110 dinara za treću i četvrtu. Samo ovaj namet, u Srbiji plaća nekoliko stotina hiljada ljudi.
Ostavi komentar