Da li investitori planiraju da i dalje beže iz dinara u devize biće očiglednije krajem meseca, kada je država zakazala prodaju trogodišnjih dinarskih obveznica vrednih 10 milijardi dinara. Jer, svako ulaganje u dinar na duži rok je veći rizik, pa se upravo na tom terenu lako vidi poverenje investitora u srpsku valutu i ekonomiju.
Kako objašnjava za Novosti jedan investicioni bankar "kada su kamatne stope u Evropi niske, kao što je sada slučaj, opravdano je investirati u državne hartije poput naših, koje donose dobar prinos. Na evro je, recimo, između tri i pet procenata."
Međutim, kada do ušiju investitora dođu iole nepovoljne vesti, preko noći može sve da se promeni.
| Ako je za utehu, na prodaji trezorskih zapisa u evrima, ovog utorka, postignut je dobar prinos, ali u korist naše države, mada je prodato manje hartija: 40,14 odsto od ponuđenih. Reč je o prinosu od svega 3,15 odsto na dug u evrima koji za naplatu dospeva za godinu dana. |
Kao rezultat svega toga, pojedine strane investicione banke, Barklis na primer, dale su preporuku svojim klijentima da prodaju srpski dug, a to je rezultiralo porastom prinosa na evroobveznice koje je izdala Srbija.
To, praktično, znači da su investitori koji su u njih ulagali sada spremniji da ih se reše i da ih prodaju po nižoj ceni.
U prilog celoj ovoj priči ide i prošlonedeljna prodaja dinarskih petogodišnjih obveznica, koja je išla slabo. Prodato je tek 25 odsto ponuđenih hartija, uz prinos od 10,5 odsto.
Ostavi komentar