Uz armiju od oko 800 hiljada nezaposlenih u zemlji, još ima poslova koje malo ko hoće da radi - poput zidara, zavarivača, a pre svih - drvoseča, čija zarada, može da bude i veća od zarade šumarskog inženjera. Ipak, mnogi koje privuče zarada od po stotinu hiljada dinara, odustanu već posle nekoliko dana obuke.
Drvoseče i rabadžije ...nekada prepoznatljiva lica šumovitog zlatiborskog kraja, neophodna s danas, ali se sve češće pronalaze preko Drine. Pa tako čak i "uvozimo" radnu snagu, koja se ovde dobro plaća.
Drvoseče ili sekače, Šumsko gazdinstvo "Užice" angažuje putem tendera, već desetak godina, birajući najsposobnije za ugovoreni posao - a samo u Jelovoj Gori, to je seča deset hiljada kubika drveta.
Šumarski inženjer "Srbijašume" Nemanja Todorović kaže da će retko ko da dođe iz grada da radi poslove u šumarstvu. - Posao je težak, nema ljudi po selima i odlaze u grad da žive - kaže Todorović.
Samo je pedesetak ovakvih iskusnih i obučenih radnika , na užičkim sečištima, a nove snage ne dolaze.
Plaćeni po učinku, sami sebi određuju tempo. Radi se deset meseci tokom godine, nekada je lakše, nekada teže, ali je plata obezbeđena, i sasvim sigurno, ovde nema viška radne snage.
Ima ko hoce da radi,i ko poznaje posao ali nikad nemozes da
naplatis svoj rad.Sve neki preduzimaci,mangupi i jajare hteli bi sve da uzmu za njih a da nista ne rade.A i ti tend-
eri svi nesto muvaju tako da radniku ne ostane nista.Srpske
sume su unakazene, sece se kako ko stigne.Propali im putevi,rasprodali mehanizaciju a niko ih ne kontrolise.
A nemaju ni ministarsvo za sume koje zivot znace.
Prestanite da kenjate kako niko neće da se prijavi. Našao sam sto komentara kako niko neće, a ni jedan oglas gde se može raditi kao drvoseča