Prema zaradi koju u Srbiji ostvaruju frilenseri - osobe koji rade po kompanijama, a nisu u njima zaposlene, Srbija je 12. u svetu, a 5. u Evropi. Kroz njihove bankovne račune prođe oko tri miliona dolara, a najčešće je reč o veoma stručnim mladim ljudima, koji preko interneta rade poslove za strane kompanije.
Stručna osoba koja ne trpi standardno radno vreme, voli da radi od kuće, bira poslove, najbliži je opis modernog frilens radnika.
| Boško Latković iz Nacionalne služba za zapošljavanje kaže da je rad na daljinu budućnost nekog radnog angažovanja, ne samo u svetu već i u Srbiji. - Kod nas je to u začetku i svakako ima svojih prednosti velikih, ali ima i mana, a pogotovo onih koji se odnose na socijalnu zaštitu, zaštitu socijalnog osiguranja lica koji se na taj način angažuju - kaže Latković. |
- Srbija je dvanaesta po zaradama u svetu kada su u pitanju frilens poslovi. Verujemo da je to zbog toga što vaši radnici rade dobro i kvalitetno, modernih su shvatanja i dobro govore engleski. Mi želimo da iskoristimo taj potencijal i preko naše kompanije nađemo posao za što više ljudi iz Srbije - kaže Šjetil Olsen iz "Elansa".
Iako rade za strance, a novac troše u Srbiji, država frilens radnicima ne poklanja dovoljno pažnje. Srbija nije potpisala konvenciju međunarodne organizacije rada, koja štiti prava tih radnika.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje upozoravaju na moguće rizike koje takav način rada nosi - retko koji frilenser sebi uplaćuje radni staž, a da li će dobiti platu, zavisi isključivo od toga da li je izabrao odgovornog poslodavca.
Zbog svetske ekonomske krize, frilens rad je u ekspanziji jer znatno smanjuje troškove kompanija. U svetu, samo prošle godine, broj ovakvih radnika uvećao se za 60 odsto u odnosu na 2011. godinu.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje zabrinuti da strani poslodavci neće biti fer prema frilens radnicima?! Hahahahaha! Sreća naša da su ovadšnji poslodavci tako brižni i diševni! Zaposlenima u dotičnoj službi bilo bi pametnje da se malo više trude da zarade svoje plate, pošto parafiranje kartona na svaka tri meseca ne vredi ni hiljaditi deo svote koja se za njih izdvaja iz budžeta.