Tokom praznika se trošilo, sada kreće "stezanje kaiša"

Prošle godine inflacija u Srbiji iznosila je 15,1 posto. Na primer, za godinu dana ogrev je poskupeo više od 50 odsto, a mleko, sir i jaja više od 40 procenata

Zahvaljujući rastu cena, mnogi su prinuđeni da smanje potrošnju. Ipak, zbog praznika koji su za nama, neki su trošili preko mere, a sada u radnjama vlada januarsko zatišje.

Kažu da je januar najduži mesec u godini. Praznici su prošli, mnogi su se opustili i trošili preko mere, a sada su prinuđeni da stežu kaiš.

Trgovci kažu da im je praznički promet bio veći.

"Tokom ovogodišnjih praznika zabeležena je oko 10 odsto veća tražnja. Imali smo oko 4.000 artikala u svakom trenutku na nekoj vrsti akcijskog sniženja i zabeležen je šest odsto veći broj kupaca u odnosu na godinu pre. Kada govorimo o pojedinačnim artiklima, najviše su tražili voće, povrće, piće, vodu, kafu i tradicionalno praseće meso", kaže Milica Popović Delez Srbija.

Izgleda da potrošačima cene predstavljaju najveći problem.

"Najčešće žalbe potrošača su na rast cena, posebno na rast cena hrane. Preporuka mene i Pokreta za zaštitu potrošača je da obrate pažnju na razlike u cenama koje postoje, jer su one veoma velike, kreću se i do 30 odsto. Dakle, prikupljanjem tih cena potrošači mogu na određen način i u određenoj meri da zaštite svoje ekonomske interese", navodiPetar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Kao odgovor na krizu, primetan je ekstreman rast akcijskih ponuda, a i udeo privatnih robnih marki u Srbiji je u porastu. Procenjuje se da varira između 15 i 25 odsto.

"U pitanju su mogućnosti vanrednih ozbiljnih ušteda, sa druge strane i kupovine proizvoda koji imaju zadovoljavajući kvalitet. Konkurencija na strani privatnih robnih marki sve više ide u pravcu kvalitetnih roba, dakle onoga što se zove najbolja vrednost za novac, što i siromašnim i bogatijim slojevima stanovništva pruža šansu da uštede", poručujeprof. Zoran Bogetić sa Ekonomskog fakulteta.

U Evropi, konkurencija privatnih robnih marki je znatno izraženija. Na pojedinim tržištima dostiže gotovo 50 procenata.