Inflacija je od marta prošle do januara ove godine usporila sa 16,2 odsto na 6,4 odsto, što je skoro za 10 procentnih poena
Šta to znači za građane – jedno je od glavnih pitanja koje se postavlja ovih dana, navodi NBS. Istraživač u Odseku za analizu inflacije NBS Lazar Radivojević objasnio je da niža inflacija ne znači da se ukupno posmatrano potrošačke cene prethodnih meseci smanjuju, već da rastu manjom brzinom nego u 2022. godini i u prvom tromesečju 2023. godine.
Lazar Radivojević,u rubrici Narodne banke Srbije "Korisno je da znate", objasnio je da kada se kaže "ukupno posmatrano" misli na promene cena različitih grupa proizvoda i usluga srazmerno učešću koje te kategorije imaju u potrošačkoj korpi.
"To može da znači da su cene određenih proizvoda i usluga rasle, ali da su istovremeno cene nekih drugih proizvoda i usluga smanjivane", istakao je Radivojević.
Prema njegovim rečima, primera radi, na kraju 2023. godine cene oko 60 proizvoda i usluga, iz korpe od 660 proizvoda i usluga koje ulaze u obračun potrošačkih cena, bile su niže nego na kraju 2022. godine.
"U svakodnevnom životu usporavanje inflacije znači da bi učestalost promena cena trebalo da bude znatno manja nego u periodu visoke inflacije, kada su te promene bile česte, kao i veću mogućnost trgovaca da u saradnji s dobavljačima ponude kupcima bolje i češće akcije, sada kada su troškovni pritisci smanjeni", naveo je Radivojević.
Usporavanje rasta cena hrane
Istakao je da je u okviru inflacije najznačajnije usporavanje rasta zabeleženo u kategoriji cena hrane, koja čini najveći deo potrošačke korpe za najveći broj ljudi, pa je tako rast cena hrane sa oko 25 odsto, koliko je iznosio u martu 2023, snižen na 7,2 odsto u januaru 2024. godine.
Pritom su cene povrća od jula do decembra prošle godine smanjene za oko 16 odsto, dok su cene prerađene hrane, koje uključuju osnovne životne namirnice, u istom periodu u proseku mesečno rasle oko 0,2 odsto što, prema njegovim rečima, potvrđuje smirivanje inflatornih pritisaka kod ovih, za sve građane važnih proizvoda.
Radivojević je podsetio i na to da se opšta korist od niže inflacije najizrazitije vidi u uvećanom raspoloživom dohotku za potrošnju i rastu životnog standarda naših građana usled većeg realnog rasta zarada.
U prilog tome govori činjenica da prosečna zarada od polovine prošle godine raste brže od inflacije, što povećava realni dohodak stanovništva i omogućava kupovinu veće količine proizvoda i usluga.
"To potvrđuje i podatak o količinskom prometu u trgovini na malo, koji od oktobra beleži međugodišnji rast", istakao je Radivojević.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Psihološke koristi
Kada je reč o privredi, niska i stabilna inflacija doprinosi većoj izvesnosti poslovanja i investiranja i lakšem planiranju, što bi trebalo da doprinese novim investicijama, rastu zaposlenosti i većim prihodima.
Takođe, niža inflacija omogućava da finansijski i kreditni uslovi postanu povoljniji, što bi trebalo dodatno da utiče na raspoloživ dohodak za potrošnju i investicije.
Radivojević je naveo i psihiloške koristi od niže inflacije, s obzirom na iskustva iz prošlosti, kao i to što niža tekuća inflacija utiče na očekivanja u pogledu buduće inflacije.
NBS, kada je reč o očekivanju u narednom periodu, očekuje dalje usporavanje inflacije i procenjuje da će se opolovinom ove godine vratiti u granice cilja, a da će se do kraja godine približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto i da će se oko tog nivoa kretati i tokom naredne godine.
Ostavi komentar