EUR 117,57 USD 108,91 CHF 110,78

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.02.20. :: 117.5790 rsd

Tekst objavljen: 17.01.2020 10:55        


Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima, koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine

Od 16 velikih ložišta u Srbiji, čak 9 ne ispunjava ekološke standarde

Kako se navodi u saopštenju, od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji devet ne ispunjava odredbe ove Direktive, prenosi Beta.

EZ navodi da za postojeća velika ložišta (velika postrojenja za sagorevanje) postoje dva načina primene te Direktive: ili da se pojedinačna postrojenja usklade sa vrednosnim granicama za emisije sumpor dioksida, azotnih oksida i prašine ili da se primeni Nacionalni plan za smanjenje emisije (NERP). Ukazuje se da je Sekretarijat odobrio srpski Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) 2016. godine i da je proteklih godina više puta pozivao srpske vlasti da se taj plan usvoji, što se nije dogodilo.

Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač rekao je da Srbija šalje Agenciji za zaštitu životne okoline Evropske unije podatke o zagađenju, iako je naša zemlja jedina država članica tog tela koja nije usvojila Nacionalni plan, javlja Tanjug.

U Uvodnom pismu Sekretarijat navodi da u nedostatku pravno obavezujućeg NERP-a postojeća velika ložišta u Srbiji moraju da primenjuju limite emisija prema Direktivi o velikim ložištima na pojedinačnoj osnovi, što devet navedenih postrojenja ne čine. U Sekretarijatu navode da u regionu Zapadnog Balkana radi 16 termoelektrana na ugalj, koje proizvedu više štetnih materija nego 250 termoelektrana na ugalj u celoj Evropi i da je rešenje za ove probleme ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE). Kao jedno od rešenja za ekološke probleme Kopač vidi u prelasku gradskih toplana u regionu na energente koji manje zagađuju.

– Gas je privremeno rešenje, a krajnje su jedino obnovljivi izvori energije i veoma visoka energetska efikasnost. Sve zemlje, osim Makedonije i Crne Gore, imaju i dalje visoke, izuzetno skupe i nepotrebne subvencije za ulaganje u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Kada je reč o elektranama na ugalj, evropske elektrane imaju filtere dok one regionalne nemaju i zato značajno utiču na životnu sredinu. Međutim, postoje pomaci, a primeri su termoelektrane Ugljevik u BiH i termeolektranu Kostolac u Srbiji – rekao je Tanjugu Kopač.

Investicije potrebne za filtere na postojećim termoelektranama u Srbiji procenjuje na 640 mil EUR, navodeći da je i dalje potrebno ulagati u smanjenje nivoa zagađenja u termoelektranama Nikola Tesla 1 i 2, Kostolac 1 i 2, termoelektranu Kosovo, Kakanj, Tuzla i Ugljevik iz Bosne i Hercegovine.

Slanjem uvodnog pisma Sekretarijat je pokrenuo preliminarnu proceduru, čiji cilj je da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon Energetske zajednice i dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja, navodi se u saopštenju. EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana – Gruzija, Moldavija, Ukrajina i partneri sa Zapadnog Balkana.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zagađenje u srbiji velika ložišta ekonomski standardi zagađenje Srbija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana