Da je odluka o povlačenju većine LIBOR kamatnih stopa sa globalnog bankarskog tržišta stupila na snagu pre 2019. godine kada je u Srbiji doneta odluka o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima sigurno bi se i u domaćoj javnosti pobudila veća pažnja oko posledica ukidanja ove kamatne stope
S obzirom na to da je konverziju prihvatilo 90 odsto korisnika kredita u švajcarcima čija je kamata bila vezana za LIBOR, danas je teško naći zainteresovanog i upućenog sagovornika na ovu temu jer se cena pomenutih kredita određuje na osnovu kretanja EURIBOR-a.
Britanski finansijski regulator (FCA) podsetio je nedavno daotkucava sat Londonskoj međubankarskoj kamatnoj stopi krajem 2021. godinei pozvao tržišta da ubrzaju prebacivanje ugovora vrednih 260 biliona dolara širom sveta na kamate koje sastavljaju centralne banke. Naime, nakon 31. decembra 2021. godine prestaje objavljivanje svih LIBOR stopa za evro, švajcarski franak, najveći broj LIBOR stopa za funtu i japanski jen, kao i određenih LIBOR stopa za američki dolar.
Sa ili bez posledica
U Narodnoj banci Srbije nisu za časopis „Svet bankarstva i investicija“ mogli da preciziraju da li i koliko na našem tržištu trenutno ima kredita koji se obračunavaju na osnovu LIBORA-ajer banke ovoj instituciji dostavljaju isključivo podatke o detaljnoj strukturi učešća kredita u evro znaku koji su vezani za EURIBOR, a koji učestvuju sa 99,8 odsto u ukupnim kreditima u deviznom znaku.
Bez obzira što je mali broj korisnika kredita u Srbiji sa kamatama vezanim za LIBOR, nije moguće ne zapitati se kakve će posledice na međunarodno bankarsko tržište, a posledično i na Srbiju, imati prestanak izračuna jedne od najvažnijih kamatnih stopa u svetu. Na stranu i to što je poverenje u LIBOR godinama poljuljano. Ako većinu građana ne zanima kako će banke od 1. januara obračunavati alternativnu referentnu kamatnu stopu za LIBOR, šta treba da ih zanima?
Zatim, koliko su banke u Srbiji izložene procesu promene modela obračuna i šta će biti potezi koje će morati da sprovedu?
Sagovornici „Sveta bankarstva i investicija“ su saglasni da neće biti značajnih posledica ukidanja LIBOR-a na srpskom bankarskom tržištu, a imajući u vidu da su gotovo svi krediti u deviznom znaku vezani za EURIBOR, reforma ove kamatne stope koja predstoji 2023. godine će biti mnogo izazovnija tema.
Kako je LIBOR izgubio kredibilitet
LIBOR predstavlja referentnu kamatnu stopu koja se na dnevnom nivou određuje za različite ročnosti, a prema kojoj prvoklasne poslovne banke nude viškove slobodnih sredstva na veliko, na londonskom interbankarskom tržištu. To znači da Londonsku međunarodnu bankarsku kamatnu stopu ne kontroliše, niti određuje centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva.
Profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović objašnjava da se LIBOR determiniše i objavljuje kao prosečna filtrirana interbankarska „ponudbena“ stopa od strane banaka koje se nalaze na spisku banaka panelista, sa dospećem rangiranim od prekonoćne do godišnje kamatne stope.
Naime, među bankama učesnicima panela bili su najreferentniji predstavnici komerciono-bankarske industrije kao što su Chase Manhattan, Citibank, Barclays, HCBS, Mitsubishi, Credit Suisse, UBS, Deutshe. Tradicionalno, LIBOR se obračunava za britansku funtu, ameriški dolar, švajcarski franak i japanski jen. Obračunavao se, ali i manje koristio i na evro, a što je javnosti manje poznato i na kanadski i australijski dolar, švedsku i dansku krunu, kao i na novozelandski dolar.
„Dostigao je zenit“, kaže Živanović i dodaje da će poslednjeg dana tekuće godine prestati obračunavanje i objava vrednosti na londonske IBORE.Počevši od januara 2022. banke više neće biti u obavezi da šalju podatke za obračun i naplatu kamate čiji je LIBOR flotirajući deo.
„LIBOR je postao preuzak okvir za tako reperne veličine (ključne kamatne stope). Previše je štitio interese panel-banaka koje su u pojedinim trenucima bile u prilici da simultano reagujući na stranama i ponude i tražnje, kritično utiču na cenu gotovo globalnih komercijalno-bankarskih izvora i plasmana, a koji su, pri tom, bili u dobroj meri sadržani i u njihovim bilansima“, kaže ovaj sagovornik „Sveta bankarstva i investicija“.
Počelo je sa kažnjavanjem pojedinih banaka članica, dodaje on, a zavšava se sa njihovim molbama za napuštanje panela, čime je LIBOR format sve više gubio na relevantnosti, aza nepuna dva meseca (krajem tekuće godine) će biti i potpuno „detroniran“.
Drugim rečima, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris takođe objašnjava da se pokazalo da se on nije formirao slobodno pod dejstvom ponude i tražnje i da su transakcije između pojedinih banaka uticale na njegovu vrednost na štetu klijenata. „Zbog svega navedenog LIBOR je izgubio kredibilitet i bilo je prirodno da bude zamenjen sa adekvatnom referentnom kamatnom stopom“, kaže Fabris.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Tranzicija LIBOR-a u smeru ka...
Londonske IBOR-e će zameniti alternativne referentne stope. Živanović kaže da će stratumi za njihov obračun biti mnogo širi, pored interbankarskih uključivaće i korporativne pozajmice, i utvrđivaće se isključivo Ex Post, čime će prostor za njihovo unapred sračunato usmeravanje biti sveden na minimum.
„Kao osnov za izračunavanje kamate za međubankarske pozajmice koristiće se prosečna stopa na prekonoćne depozite“, dodaje on. Radne grupe, ističe, već intenzivno rade na implementaciji SONIA-e (Sterling Overnight Indexed Average), SOFR-a (Secured Overnight Financing Rate), SARON-a (Swiss Average Rate Overnight), TONAR-a (Tokyo Overnight Average Rate), ESTER-a (European Short Term Euro Rate) u Velikoj Britaniji, SAD, Švajcarskoj, Japanu i EU pod administracijom njihovih centralnih banaka i švajcarskog SIX Exchange-a. Prevedeno na laički jezik, to znači da će londonski LIBOR biti raspršen po delovima sveta u kojima se nalaze vlasnici valuta za koje se LIBOR obračunava.
Reperkusije na srpsko bankarsko tržište
Učešće kredita indeksiranih u evrima u ukupnim kreditima u deviznom znaku, a koji su vezani za EURIBOR iznosi 99,8 odsto, a kredita indeksiranih u USD, JPY, CHF, GBP, koje mogu biti vezane za LIBOR iznose oko 0,2 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Imajući dakle u vidu da u Srbiji banke dominanto koriste EURIBOR kao sastavni deo varijabilne kamatne stope za kredite odobrene u evrima, Fabris ističe da ne vidi neke značajne posledice ukidanja LIBOR-a.
Živanović je još precizniji i navodi da će Srbiju „samo delimično tangirati“ ukidanje CHF LIBOR-a jer u domicilnim bankama još uvek postoji određeni broj kredita ugovorenih u CHF, te da su to uglavnom hipotekarni krediti odobreni u švajcarskim francima koji nisu prevedeni u evro ili su predmet sudskog spora.
„Trenutno ne postoji zauzet formalan stav NBS po ovom pitanju. Nedoumicu stvara tretman ovih ugovora i kreditnih partija u situaciji kada varijabilna komponenta kamatne stope koja se obračunava klijentu bude prestala da se objavljuje“, dodaje ovaj ekonomista.
Testiraju se, dodaje on, različiti modeli od nulte kamatne stope na CHF LIBOR koji prestaje da se objavljuje i kreiranja otplatnih planova kredita klijenata samo na osnovu margine, preko obračuna fiksne CHF stope do kraja važenja ugovora (poslednji objavljeni CHF LIBOR od 31.12.2021. + važeća margina) pa do primene odluke Evropske Komisije o statutarnoj zameni CHF LIBOR stope u CHF SARON stopu (Swiss Average Rate Overnight).
„Poslednji predlog je i najlogičniji, a sve su prilike da će ga NBS u bliskoj budućnosti i usvojiti.Najracionalnije bi bilo da i zamena bude automatska na dan 01.01.2022. i da se ugovori nastave bez potrebe za intervencijom ugovornih strana. Naravno, da ukoliko ugovorne strane žele, treba im pružiti mogućnost izbora novog modela obračuna buduće kamatne stope u formatu bilateralnog pregovaranja“, zaključuje on.
U Narodnoj banci Srbije ističu da ne treba očekivati značajnije posledice na međunarodnom finansijskom tržištu od napuštanja LIBOR kamatnih stopa i da ovaj proces ima jasno definisane rokove koji su na vreme komunicirani sa svim tržišnim učesnicima. Očekivanjima tržišta se kako pojašnjavaju, oprezno upravljalo godinama unazad, isticanjem čestih preporuka da bi LIBOR kamatne stope trebalo zameniti reformisanim kamatnim stopama, čiji obračun se bazira na stvarno realizovanim transakcijama.
„Razvijanje alternativnih, ‘bezrizičnih’ kamatnih stopa realizovano je na najvažnijim valutnim područjima u prethodnom periodu. Primeri su, SONIA i SOFR kamatne stope u Velikoj Britaniji i SAD, a očekuje se sve veća njihova upotreba“, navode u centralnoj banci Srbije.
Potezi bankara
Za razliku od ekonomista,bankari ne deluju previše zainteresovani da u ovom trenutku govore koliko su banke u Srbiji izložene celom procesu ukidanja LIBOR kamatnih stopai šta će biti potezi koje će morati da sprovedu na tom putu.
Govoreći o svojoj ulozi, u Udruženju banaka Srbije poručuju da se radi o kamatama koje sastavljaju centralne banke i da je izloženost opšta jer se radi o globalnom izazovu na koje centralne banke i dalje traže odgovor.
„Ovo potvrđuje i studija profesora Đorđa Đukića, koja upravo analizira mere koje su centralne banke širom sveta, najpre u razvijenim zemljama sprovodile po tom pitanju. Verujemo da se primeri dobre prakse i budućih rešenja mogu tražiti u nekim već predloženim i implementiranim rešenjima“, kažu na ovoj adresi. Banke u Srbiji će, poručuju, u ovom kao i svim drugim slučajevima, biti pouzdan partner centralnoj banci u implementaciji mera monetarne i finansijske politike. „Uloga Udruženja banaka Srbije, kao i svih drugih udruženja banaka u Evropi u ovom procesu nije previše istaknuta, što je UBS proverio analizirajući više od 70 udruženja banaka u svetu“, ističu.
Reforma EURIBOR-a 2023.
Međutim, mnogo veći uticaj na srpsko tržište će, dodaju upućeni, imati reforma EURIBOR-a koja tek predstoji 2023. godine. Najveći deo naših kredita, podseća prof. Branko Živanović, odobren je po modelu gde osnovicu za obračun kamatne stope odnosno njen varijabilni deo čine, upravo tromesečni i šestomesečni EURIBOR. Na drugoj strani to će direktno uticati i na deo dinarskih kredita odobrenih i obračunatih u formatu BELIBOR-a.
„Međutim, to pitanje uopšte ne treba dramatizovati. Više je nego očigledno da će se samo preuzeti pozitivna iskustva iz tranzicije LIBOR-a koji će po svoj prilici biti tranzitorni role model“, zaključuje on.
Bez obzira što se ukidanje LIBOR-a ne tiče velikog broja klijenata u Srbiji, onima kojih se to tiče, ključno je saznanje da li će prelazak na nove modele obračuna dovesti do poskupljenja kredita koji su vezani za kamatu koja od 1. januara odlazi u istoriju. Upućeni tvrde da će se kamatne stope generalno u perspektivi oporavljati, pa i kamate na kredite koji se vezuju za LIBOR.
Delimično tangiranje
Srbiju će „samo delimično tangirati“ ukidanje LIBOR-a jer u domicilnim bankama još uvek postoji određeni broj kredita ugovorenih u francima, a to su uglavnom hipotekarni krediti odobreni u švajcarskim francima koji nisu prevedeni u evro ili su predmet sudskog spora, objašnjava prof. dr Branko Živanović.
Ostavi komentar