Zvanični kurs Evra za dan 07.12.20. :: 117.5846 rsd
Tekst objavljen: 25.10.2020 9:00        


Svetska banka (SB) procenila je da će crnogorska ekonomija imati najsnažniju recesiju u regionu Zapadnog Balkana u ovoj godini

Javni dug Crne Gore bi iduće godine mogao da bude 98% BDP-a Budva



Prognoze su ovakve uglavnom zbog velike zavisnosti od turizma, a procenjeno je i da će inače visok nivo javnog duga dostići vrhunac od 98 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u idućoj godini, a da bi izgradnja druge deonice auto-puta bila veliki rizik za njegovu održivost.

SB upozorava da je servisiranje javnog duga veliko opterećenje za crnogorske finansije i računaju da će u naredne dve godine biti potrebno oko 745 miliona za njegovo servisiranje, što je 15 odsto BDP-a.

Oporavak ekonomije zavisiće od turizma, ali je pandemija koronavirusa veliki rizik, jer ako je bude i na leto naredne godine opet će imati negativne posledice na turističku sezonu. Završetak prve deonice auto-puta SB prognozira za 2022. godinu. Novi rok za završetak prve deonice auto-puta nije ugovoren, osim najave iz Vlade da se očekuje da posao bude gotov do sredine iduće godine, pišu Vijesti.

SB je početkom oktobra objavila prognozu o padu crnogorske ekonomije od 12,4 odsto, kao i da će javni dug iznositi 93 odsto BDP-a na kraju godine. U junskim prognozama za ovu godinu predviđala je pad crnogorskog BDP-a od 6,8 odsto, koliko i Vlada. Nedavna procjena MMF-a je pad BDP-a Crne Gore od 12 odsto.

Svetska banka ukazuje da je kriza skrenula Crnu Goru sa puta smanjenja duga i dovela je u prvi plan pitanje njegove održivosti, s obzirom na veće troškove za njegovo održavanje."Očekuje se da nivo javnog duga dosegne svoj pik u 2021. godini na 98 odsto BDP-a, a zatim će se povući na 93 procenta. Pažljivo upravljanje dugom i zaoštren fiskalni stav biće potrebni da se Crna Gora postavi u formu i ubrza putanju smanjenja javnog duga. Očekivani završetak deonice auto-puta bi trebalo da podstakne rast drugih investicija. S obzirom na globalnu recesiju i rizike u 2021. i 2022. godini biće potrebno oko 745 miliona za amortizaciju javnog duga. Nastavak drugog dela auto-puta predstavlja rizik za održivost javnog duga", ocena je SB. U izveštaju se navodi da se sprovođenjem trenutnih politika očekuje pad fiskalnog deficita u narednoj godini na 5,2 odsto BDP-a i u 2022. na 1,6 odsto BDP-a. SB ocenjuje da ekonomske reforme koje najavljuje nova Vlada mogu dati pozitivan zamah za brži ekonomski razvoj.Podsećaju da je snažan drugi talas pandemije imao za posledicu najgore zabeleženu turističku sezonu.

"Kao posledica krize, ionako visok javni dug će dostići novi vrhunac, što zahteva čvrsto fiskalno upravljanje i upravljanje dugom u narednim godinama. Uz pretpostavku da će se pandemija ograničiti do leta 2021. godine, prognozira se snažan rast ekonomije u narednoj godini. Neizvesnost kretanja je velika, a Crna Gora se suočava sa spoljašnjim i fiskalnim rizikom. Izgledi će u velikoj meri zavisiti od kretanja pandemije koronavirusa. Pod pretpostavkom da će negativna kretanja biti ograničena na zimu i proleće, očekuje se da će se crnogorska ekonomija oporaviti u 2021. godini i da će ostvariti rast od 6,9 odsto, zahvaljujući oporavku turizma. Očekuje se da će se turizam u narednoj godini oporaviti do 80 odsto, a u 2022. 95 odsto nivoa iz 2019. godine. Rast tih prihoda bi podržao izvoz i rast potrošnje", navodi SB u izveštaju.

SB je istakla da Crna Gora mora postati otpornija na šokove, a da bi se to postiglo mora se raditi na rešavanju unutrašnjih i spoljnih disbalansa.

"Trenutne neefikasnosti u javnoj potrošnji ostavljaju prostora za troškove prilagođavanja, što bi moglo ubrzati smanjenje duga. Na primer, kroz ubrzanje reforme javne uprave, jačanje menadžmenta u javnom sektoru i kontinuiranoj reformi sistema javnih nabavki. Uz to, u srednjoročnom periodu penzioni zakon treba prilagoditi fiskalnim kapacitetima i na taj način učiniti penzioni sistem održivim. Dodatno, za odgovorno upravljanje javnim finansijama su važne nezavisne institucije, poput Agencije za zaštitu konkurencije i Agencije za sprečavanje korupcije, nezavisno i efikasno sudstvo...”, stav je SB.

Ta međunarodna organizacija poručuje da će intenziviranje napora na jačanju vladavine prava i efikasnosti javnih servisa doprineti smanjenju fiskalne ranjivosti i da Crna Gora bude otpornija na buduće šokove.Šef kancelarije SB za Crnu Goru i BiH Emanuel Salinas kazao je da je od ključnog značaja da Crna Gora u srednjoročnom periodu zadrži čvrst trend smanjenja duga i ostane na reformskom putu da bi se održala makroekonomska stabilnost i omogućio snažan i održiv oporavak.

"Pandemija je izložila Crnu Goru ključnim osetljivostima, pa je rešavanje mnogih od njih postalo urgentno.To uključuje pažljivo fiskalno upravljanje kroz povećanje efikasnosti javne potrošnje, omogućavanje jednakih uslova za poslovanje privatnog sektora čime će se pojačati preduzetništvo, inovacije i široko zasnovan rast, kao i jačanje institucija uz povećanje njihove odgovornosti", ocenio je Salinas.

"Trajanje pandemije i brzina sa kojom vakcina postaje široko dostupna odrediće brzinu oporavka. S obzirom na zavisnost od regionalnih i ekonomija EU, jedan od glavnih rizika je slabiji od očekivanog oporavak u zemljama ZB. Najzabrinjavajuće je mogućnost da novi kovid 19 zatalasa leto 2021. i dovede do ograničenja putovanja. To će zemlju opet koštati većine turističke sezone", naglašeno je u izveštaju.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Crna Gora pandemija ekonomska kriza korona virus region bivša jugoslavija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana