Već mesec dana naftne berze su nestabilne – beleži se rast cena i sirove nafte i derivata
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da ne mora da znači da će se taj trend odraziti i na cene goriva na pumpama. Navodi i da je remont u pančevačkoj Rafineriji planiran, kao i da su spremne zalihe. Objašnjava i zašto malim pumpama preti zatvaranje i upozorava da ako se nešto ne promeni imaćemo čitave ruralne regione bez benzinskih stanica.
Juče i jutros cena barela nafte je gotovo 84 dolara. Danas je promena cenovnika i na našim pumpama. Mićović ipak ističe da ne mora da znači da će se taj trend pokazati na cenama goriva na pumpama.
“Cena nafte ima odloženo dejstvo na cene goriva na pumpama. Ne dešava se odmah. Na cenu goriva zapravo utiču berzanske kontrakcije derivata nafte i one mogu imati potpuno drugačiji trend”, objašnjava Mićović.
Kaže da taj trend nije rastući kao što je u pitanju sirova nafta.
“Ali opet postoji jedna bitna komponenta, to su zavisni troškovi uvoza i stavljanja derivata nafte na tržište. To su troškovi kojima barata samo Ministarstvo rudarstva i energetike. Njima je to poznato, jer im svi sa tržišta dostavljaju te relevantne podatke i ti parametri se menjaju i u zavisnosti od toga se donose odluke o povećanju ili smanjenju cene goriva” dodaje Mićović.
"Remont u pančevačkoj Rafineriji planiran, spremne zalihe"
U pančevačkoj Rafineriji počinje remont. Iz NIS-a uveravaju da se to neće odraziti na snabdevanje, da su se dobro spremili. Ipak, ministarka energetike juče je formirala radnu grupu za praćenje remonta.
Mićović kaže da je NIS odgovoran za snabdevanje tržišta i da je formiranje radne grupe za praćenje snabdevanja u toku remonta vrlo bitno, kao i da je to propisano zakonom.
“Ovo je planirani remont i rafinerije svugde u svetu su veoma složena postrojenje i moraju s vremena na vreme da se zaustave, kako bi se zamenile ili popravili neki delovi koji već pokazuju simptome za zamenu, ali se dosta toga i preventivno radi, jer naša Rafinerija, ako se ne varam, četiri godine radi bez zastoja”, naglašava Mićović.
Na pitanje imaju li naftne kompanije zaliha, Mićović kaže da s obzirom da je u pitanju planiran remont i Naftna industrija Srbije je napravila zalihe odakle će snabdevati tržište.
“A svi ostali naravno računaju da u tom periodu ne mogu da obezbede dodatne količine derivata nafte iz Pančeva, pa su se i ostali naravno u tom smislu prilično obezbedili. Ovo se ne dešava prvi put, s obzirom da je planirano, svi planiraju i znaju kako da funkcionišu ovim okolnostima”, poručuje Mićović.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Koliko uvozimo dizela, a koliko benzina
Naša zemlja zavisi od prerade nafte, ali takođe naftne kompanije delimično uvoze i gotove derivate. Govoreći o tome kakva je ponuda dizela i benzina, Mićović kaže da je dizel u poslednjih pet godina bio zastupljen iz uvoza oko jedne trećine negde 2019. godine do 20 odsto otprilike 2023. godine. Benzina je oko 15 odsto uvoznog.
“To se menja, to je tržište i dok god tržišni mehanizmi funkcionišu zapravo to je dobro za potrošače, jer ne može niko da vam nametne uvozni dizel ukoliko nema mogućnosti da se proda na domaćem tržištu. Tako da je to dobar korektivni i konkurentski faktor za potrošače. Benzina je nešto manje iz uvoza, to ne prelazi 15 odsto i benzin je generalno derivat koga uvek ima dovoljno na svim tržištima, jer se dizelom opredeljuje ukupna prerada i potrebe tržišta, a benzin dolazi tu usput kao proizvod”, objasnio je Mićović.
Rusija je najavila da će danas obustaviti izvoz benzina kako bi zadovoljila domaće potrebe. Znamo da je na snazi naftni embargo, ni mi više ne uvozimo rusku naftu, ali ima članica EU koje i dalje zavise od ruske nafte i derivata. Na pitanje može li to da poremeti evropsko tržište, Mićović kaže da smo imali sličan scenario kada je nestao ruski dizel sa tržišta Evrope.
“Tada je postojao jedan mali talas koji se vrlo brzo uravnotežio, došao je dizel iz nekih drugih delova sveta i sve je postalo stabilno. Kod benzina će i još manje poremećaja biti, naročito kada je u pitanju Balkan, kod nas gotovo da nikad nije ni dolazio benzin iz Rusije direktno na tržište, tako da eventualno refinerije u jugoistočnoj Evropi koje malo budu povećale isporuke benzina ka Evropi mogu tome da utiču, ali kažem to su vrlo male količine, mi smo pre svega ovde, tržište Srbije se dominantno snabdeva iz Pančeva benzinom”, ukazao je Mićović.
Hoće li otežani transport Crvenim morem uticati na cene
Zbog ratnih sukoba otežan je transport Crvenim morem, ide se za obilaznim putem, pa je transport poskupeo. Kada je reč o tome koliko sve to može da se u narednoj periodu odrazi i na snabdevanje i na cene, Mićović kaže da trošak transporta podrazumeva mnoge troškove, kao i da to nije samo brod koji ide dužom putanjom.
“Značajni troškovi su zapravo troškovi osiguranja proizvoda ili broda koji prevozi i oni su jako porasli i sve to već jeste pritisak na tržište. Znači, ova cena nafte koju danas imate na tržištu i Mediterana i globalna, u nju su već uključeni ti viši troškovi transporta. Zato se i cela ta linija cena oko koje se kreće cena nafte podigla malo na gore. I to se već vidi. Više od ovoga ja ne očekujem. Jedino ukoliko se preko noći nešto ne slomi i ukoliko ne dođe do nekih radikalnih promena”, naveo je Mićović.
Podsetio je da je takva radikalna promena bila kada su zaustavljene isporuke nafte iz Saudijske Arabije.
“Samo jedna zemlja, ali ta zemlja ima veliki udeo u snabdevanju globalnog tržišta”, ukazao je Mićović.
"Ostaćemo bez pumpi u ruralnim sredinama"
Žale se vlasnici malih pumpi, neke pumpe su i zatvorene.
“Mi upozoravamo već duže vreme, od kada na snazi Uredba o ograničenju visine cene derivata nafte, da će to ostaviti neke posledice koje neće moći tako lako da se isprave. U 2023. godini zbog odluke da se poljoprivrednici snabdevaju po ceni od 179 dinara na benzinskim stanicama Nafte industrije Srbije, samo jednog lanca, svi ostali su ostali bez tog segmenta tržišta. I jedna benzinska stanica u centru Beograda druge neke kompanije neće osetiti to, ali velika većina benzinskih stanica, manjih benzinskih stanica, nezavisnih, zapravo živi od snabdevanja poljoprivrede i oni su već dve godine imaju ozbiljne probleme”, objasnio je Mićović.
Prošle godine, dodaje, zatvoreno je 30 benzinskih stanica, njih 30 je već predato drugim kompanijama sa većim lancima, a svima ostalima bukvalno preti zatvaranje.
“Osim sela, dobićemo i čitave regione ruralne koje će ostati bez benzinskih stanica. Znači ne može 200 ili 300 benzinskih stanica NIS-a da zameni tu mrežu koja je ranije funkcionisala, gde komšija sada mora umesto da kupuje kod svog komšija gorivo u selu, mora da sedne u vozilu i da ode 20-30 kilometara do benzinske stanice NIS-a. To je nešto što hitno mora da se promeni, jer ostaćemo u tim sredinama potpuno bez takvih objekata”, upozorio je Mićović.
Jesu li pumpe spremne zapunjače za električne automobile
Sve više se priča o električnim automobilima. To nameće obaveze i naftnim kompanijama, treba da instaliraju na benzinskim pumpama i punjače za električne automobile. Mićović ističe da one već duže vremena rade na tome i to ne zbog novog zakona koji je doneo tu obavezu, već zbog toga što tržište ima takve zahteve.
“Ali rade onim tempom kojim tržište isporučuje zahteve. Znači, benzinske stanice imaju ozbiljne punjače na svojim objektima i to se iz dana na dan povećava. Međutim, benzinske stanice na auto-putu su jedini već izgrađeni objekti kojima se nameće obaveza ugradnje punjača. I to u roku od dve godine, kada bude donet podzakonski akt. Svi drugi novi objekti moraju da ugrađuju punjače. Znači, novi rezidencijali objekti, nove poslovne zgrade će morati da imaju punjače”, dodaje Mićović.
Ističe da će tu biti problema i da se oni već naziru.
"Mora da prati obavezu ugradnje punjača na auto-putu i nekibenefit koji će 'Elektroprivreda Srbije' pružiti takvim objektima koji se nalaze van urbanih objekata da dobiju te odgovarajuće priključke na brzi način, jer neće zavisiti sve od naftnih kompanija", zaključuje Mićović.
Ostavi komentar