Srbiji je hitno potreban državni konsenzus zbog naglo rastućih dugova zemlje, jer joj, u suprotnom, preti predbankrotna kriza,kaže ekonomista Dragovan Milićević. Posle toga usledio bi i potpuni finansijski slom.
On u svojoj analizi srpskog duga ukazuje da dalji pad Srbije u dužničku spiralu u praksi znači da će se stari dug vraćati novim zaduženjima - bilo po osnovu prodaje obaveznica, bilo međunarodnih kredita, ali po značajno nepovoljnijm kamatnim stopama i osetno uvećanom cenom duga.
- To je prvi, blaži, scenario bankrotstva države, a drugi je kada država novim zaduženjima ne može vraćati stare dugove, jer dinamika zaduženja ne prati dinamiku otplate, pre svega zbog izostanka interesovanja investitora da kupuju državne vrednosne papire usled povećanog rizika i neizvesnosti- rekao je Milićević.
Prema njegovim mišljenju, ni međunarodne finansijske instuticije neće odobravati Srbiji kredite ako izostane aranžman sa MMF, bez obzira na to koliko je ta opcija nepovoljna i opasna za dugoročno vođenje državne ekonomske politike.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda, kako je rečeno Tanjugu u beogradskoj kancelariji Fonda, sutra dolazi u Beograd sa zadatkom da proanalizira finansijsku situaciju u Srbiji i preporuči operativnom rukovodstvu MMF dalje korake u saradnji sa našom zemljom.
Drugi deo lošeg scenarija u tekućoj srpskoj dužničkoj se odnosi na dug preduzeća i građana, navodi Milićević.
Aktiviranje kolaterala preduzeća dovešće i bankarski sektor u velike probleme, jer će se suočiti sa nedostatkom likvidnih sredstava za dalje plasmane, rekao je Milićević, napominjući da je privreda samo za finansijske rashode u proteklih šest godana bankama dala više od 25 milijardi evra.
Pad realnih zarada i rast kursa evra (bezmalo svi krediti su indeksirani u toj valuti), dovešće do nemogućnosti izmirivanja najvećeg dela obaveza, čak i po osnovu dozvoljenih minusa i kreditnih kartica po tekućim računima, tvrdi Milićević.
On podseća da je spoljni dug Srbije, prema podacima NBS, na kraju juna iznosio 24,1 milijardu evra. U odnosu na mart taj dug se povećao za 18 miliona evra, ali se mora istaći i jedna veoma važna činjenica, a to je da je samo po osnovu derpesijacije dinara spoljni dug porastao za 278,2 miliona evra.
Učešće spoljneg duga u procenjenom društvenom proizvodu je već 79 odsto, što je samo samo jedna procenat niže od granice zaduživanja koje Svetska banka karatkeriše kao zonu visoke zaduženosti, objasnio je Milićević.
Rast javnog duga je uslovio i njegovo povećanje u procenjenom BDP za četiri procenta, na 54,7 odsto . Ovaj dug je povećan dodatnom neto emisijom obveznica države kojima pokriva postojeći budžetski deficit.milijardi dinara. Najveći deo tog duga država mora otkupriti u narednih par godina sa pripadajućom kamatom, naveo je Milićević.
Ostavi komentar