Iako je evropska dužnička kriza trebala da počne da se raspetljava već nakon sutrašnje sednice Evropske centralne banke - svi se klade da će na njoj biti najavljen novi otkup obveznica najzaduženijih članica evrozone, mnogo važniji datum za sudbinu zone zajedničke valute je 12. septembra, kada će nemački Ustavni sud odlučiti o sudbini Evropskog stabilizacijskog mehanizma.
Evropski stabilizacijski mehanizam (ESM) trebalo bi da bude stalni fond evrozone koji će moći sam da kupuje obveznice prezaduženih članica, ali i da pomže posrnulim bankama, kojih je u 17 članica evrozone svakim danom sve više.
Uz nemačke ustavne sudije, ključ rešavanja evropske dužničke krize u svojim rukama drže i lideri Evropske unije, a celajepriča još uvek "zaključana" zato što oni gaje prilično različite stavove o najboljim metodama rešavanja dužničkih problema.
Tako nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja je sigurno najeksponiranija osoba u borbi protiv dužničke krize, mnogi zameraju da se koncentriše samo na štednju i ne misli na rast, i to zato što Nemačkoj on ne treba.
Od Draghija se traže detalji
Predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi jošjeu julu izjavio da će ECB učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi zaštitio evro, a tržišta sada traže detalje tih "spasonosnih" mera, konkretno kada će ECB početi da kupuje obveznice Italije i Španije kako bi snizio troškove zaduživanja tih zemalja, kako će otkup izvesti i koliko će za njega izdvojiti.
Deo tih odgovora trebao bi stići upravo nakon sutrašnje sednice ECB-a, a Draghiju najveći problem predstavlja upravo Nemačka jer se ona načelno protivi otkupu obveznica, a njen stav ima veliku težinu jer kao najjača ekonomija evrozone i Evropske unije daje najviše novca za Evropsku centralnu banku.
Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso pak "navija" za uvođenje sve evropskog nadzora nad bankama - upravo takav predlog će 12. septembra izneti Evropskom parlamentu kada bude zastupnicima govorio i o drugim budućim potezima za Uniju.
Hollande "navija" za rast
Već neko vreme smatraseda iza svih ključnih odluka u Evropskoj uniji i evrozoni stoji moćni dvojac Nemačka–Francuska. Tako s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel tesno sarađuje francuski predsednik Francois Hollande, međutim njihovi stavovi nisu tako jedinstveni kao što su bili u vreme dok je Francusku vodio Nicolas Sarkozy.
Glavna razlika u razmišljanjima Angele Merkel i Francoisa Hollandea je u tome što se Hollande zalaže za ekonomski rast, a ne samo za štednju te insistira da se u rešavanju dužničke krize razmišlja i o merama za podsticanje rasta.
Italijanski premijer Mario Montiodlučnose uhvatio u koštac sa problemima svoje zemlje pa je tamošnji parlament nedavno usvojio već treći paket protiv kriznih mera.
Kao Montijevo najveće dostignuće u novom paketu Finance navode činjenicu da nije slušao nemačko-francuski glas, već raspoloženje domaće javnosti.
Monti podržava francuske stavove o podsticaju rasta, a sa Nemačkom se ne slaže ni po pitanju uloge ECB-a – italijanski premijer drži da bi centralna banka trebala što pre da počne ponovno da kupuje španske i italijanske obveznice.
Ostavi komentar