Španiji sto milijardi evra

Objavljeno: 11.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Iako zvanični Madrid tvrdi da novi zajam ne znači i nove uslove za špansko društvo, već samo za bankarski sektor, mnogi ekonomisti to demantuju.

Španiji je najzad stigao spas, ali niko od funkcionera konzervativne vlade Marjana Rahoja, ne želi da sto milijardi evra kredita iz Brisela okarakteriše kao spasonosno rešenje za državu koju razdire teška ekonomska kriza. Doduše, 17 ministara evrozone su juče uputili kredit za dokapitalizaciju španskog bankarskog sektora pa španski ministar finansija Luis de Gindos iz toga izvlači zaključak kako će novi dodatni uslovi za primanje tako velikog zajma biti „nametnuti bankama a ne društvu ilišpanskoj fiskalnoj i ekonomskoj politici”

Novac će ići direktno u fond za dokapiralizaciju bankarskog sektora, ali će ipak vlada na kraju biti odgovorna za taj zajam, ocenjuju analitičari iz Brisela i Madrida. Domaći komentatori pritom oštro kritikuju Marjana Rahoja koji je nedeljama oklevao da zatraži pomoć EU kako ne bi bio optužen da je Španija praktično izgubila svoj suverenitet. Kada se većanje u Briselu najzad završilo, De Gindos jeodluku ministara da spase Španiju, preimenovao u „finansijsku pomoć”, dok je Rahoj, izbegavajući da joj da ime, ipak otputovao u Poljsku na fudbalski meč između Španije i Italije. Dok nije saznao za vest iz Brisela, nije želeo nikakav kontakt sa javnošću niti mu je bilo do fudbala u Poljskoj.

- Da nismo ispunili naše zadatke juče bi EU razgovarala o intervenciji, ovako Španija je dobila zajam - rekao je Rahoj kada se najzad pojavio pred iznerviranim novinarima. On je međutim odbio da prizna kako su ga lideri iz drugih zemalja evrozone pritiskali da zatraži pomoć, ili intervenciju već kako to ko shvata.

Uz sve ostale oštre komentare upućene bivšem socijalističkom premijeru Hoseu Luisu Sapateru jer„ nije želeo da prizna da je zemlja u krizi”, i sadašnjem predsedniku Marjanu Rahoju koji neće da prizna „inostranu finansijsku intervenciju” španski znalci se bave pitanjima od značaja za svakodnevni život građana. Kako će se živeti u zemlji sa 24 odsto nezaposlenih, koja je već reducirala javni sektor kolikogod je mogla, ukinula mnoge zdravstvene i obrazovne beneficije, povećala cene...

Madridski Pais citira stručnjake koji tvrde da će sada ušteđevina građana biti sigurnija u bankama i da štediše mogu da odahnu. Jer jedan od uslova iz Brisela bio je da poseban fondgarantuje do sto hiljada evra depozita svakog klijenta. Brisel je takođe tražio da se bankarskim direktorima smanji plata i da se strogo kontrolišu famozni bonusi rukovodilaca.

Ali, kako tvrde stručnjaci, nije tačno da zajam od 100 milijardi evra, neće uticati na vladinu fiskalnu i makroekonomsku politiku. Jer kamate na ovaj zajam plaća država, a to će podići deficit koji će morati da se nadoknadi novim rezanjem u javnom sektoru, i novim povećanjima poreza. Očekuje se da cene nekretnina najzad malo padnu, ali se ne zna koliko će dokapitalizovane banke biti spremne da u ovakvoj situaciji daju kredite građanima. Sve u svemu , banke će biti spašene, ali građani će taj spas osetiti na svojim leđima.

27.08.2012