Ikea profitirala od prinudnog rada, ali nije jedina

Objavljeno: 08.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Detusche Welle

Početkom maja (2.5.2012.) švedska televizijska stanica SVT je saopštila da su nameštaj svetski poznatog švedskog koncerna Ikea godinama proizvodili zatvorenici u bivšoj komunističkoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR). Taj slučaj je izazvao zgražavanje u Nemačkoj, ali i šire.

Ipak taj slučaj nije bio usamljen. Od tog 'prisilnog rada' u Istočnoj Nemačkoj profitirale su i druge kompanije, među kojima su se nalazile i one zapadnonemačke. U zatvorima u DDR-u svaki je zatvorenik morao da raditi.

- Najteže i najprljavije poslove obavljali su zatvorenici, poslove koje drugi nije hteo da radi - kaže Steffen Alisch iz Udruge za istraživanje komunističke prošlosti. Prema njegovim saznanjima, Ikea je već 1984. godine primila preteća pisma zbog rada DDR-ovih zatvorenika. Švedski koncern je ovih dana obećao da će istražiti sve optužbe.

Poznato je da je prisilni rad bio integrisan u ekonomske planove bivšeg DDR-a. Sredinom 80-ih godina računalo se s 20.000 zatvorenika na koje je otpadao jedan posto celokupne industrijske proizvodnje.

- Kada se na važne godišnjice proglašavala amnestija, dolazile su žalbe iz ministarstava. Ona su se bojala da bez te radne snage neće biti moguće da se ispuni ekonomski plan - priča Hildigund Neubert, poverenica savezne pokrajine Tirinške (Tiringije) za bivšu komunističku tajnu službu Stasi. Zatvorenici su za svoj rad bili tek neznatno plaćeni.

Bez obzira na sve te činjenice, teško je utvrditi odgovornost zapadnih kompanija, smatra Hildigund Neubert. Ona zato od svih poduzeća traži da, ukoliko su profitirala od prisilnog rada u DDR-u, daruju novac udruženjima koje pomažu žrtvama tog komunističkog režima.

Proizvodnja za zapadnonemačke tvrtke u bivšem DDR-u nije bila neuobičajena. Jedino što stanovništvo obe države uglavnom o tome ništa nije znalo. Zapadna preduzeća su profitirala od jeftine radne snage, a ta je saradnja bila i u interesu SR Nemačke koja je želela da podstiče ekonomske odnose s komunističkim susedom u sklopu svoje strategije "Promene kroz približavanje". DDR-u je pak izvoz na zapad omogućavao zaradu deviza. Sa Švedskom i Japanom postojali su ugovori o saradnji, ali je tako nešto sa SR Nemačkom iz ideoloških razloga bilo nemoguće. Jer, kako navodi ekonomista Maria Haendcke-Hoppe-Arndt pokušavlo se da se izbegne svaki dodir s tim zapadnim susedom.

Zato se "razmena" odvijala u složenom postupku, kaže ova ekonomistkinja i pojašnjava:

- Na primer, ako je nemačka kompanija za katalošku prodaju Quelle, koja je nedavno propala. trebala 10.000 perilica za rublje, to je bilo prosleđeno Komisiji za centralno planiranje, zatim nadležnom ministarstvu i odande pogonu za spoljnu trgovinu koji nije proizvodio, nego je samo bio zadužen za prodaju. Tamo je u planu za izvoz pisalo '10.000 perilica', bez bilo kakvog spominjanja imena Quelle."

Nemačka novinarka Anne Worst dugo se bavila tom temom. Prema njenim podacima, s DDR-om je poslovalo oko 6.000 zapadnonemačkih. Među njima su bili i koncerni poput Quellea, Neckermanna, Salamandera ili Varte. Osim toga, dok god je Sovjetski savez opskrbljivao Istočnu Nemačku s jeftinom naftom, pa je zemlja mogla da izvozi i naftne derivate, ali i hemikalije, mašine i tekstil. Zarade su bile basnoslovne.

Anne Worst navodi primer iz 70-ih godina. Tada je DDR odlučio da isprazniti jedno veliko skladište, pa je na zapad izvezao 10 milijona pregača. Novinarka priča:

"Quelle je kupio te pregače po nekoliko feninga i onda u katalogu pakovanja od tri komada prodavao za 9,99 nemačkih maraka." Za samo nekoliko nedelja sve je bilo rasprodano, zarada je iznosila 30 miliona maraka.

Osim tekstilnih proizvoda, DDR je u Zapadnu Njemačku izvozio i hranu, na primer svinjske polovine, voće i povrće - delomično i ono čega u Istočnoj Nemačkoj nije bilo dovoljno za sopstvene potrebe. Izvoz je često bio organizovan tako da je SR Nemačka u DDR slala sirovine, mašine i planove proizvodnje, a odande su na zapad stizali gotovi proizvodi. Deo tih proizvoda je ostajao u DDR-u, ali je prodavan u tzv. "Intershopovima". Tu su građani ove komunističke zemlje mogli da kupuju skupe zapadne proizvode - naravno za devize.

27.08.2012