Slaba vera u srpski dinar

Objavljeno: 18.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Prelazak sa deviznog na dinarsko zaduživanje, pod povoljnim kamatama, kao i povećanje štednje u domaćoj valuti ni posle godinu i po dana od kada je počela dinarizacija, nisu imali očekivani efekat.

Učešće dinarskih zajmova čak je i smanjeno sa 30,5 odsto na kraju 2010. godine na 29,3 odsto prošle godine, a u februaru je dostiglo nivo od 28 odsto, dok su svi ostali krediti u evrima.

Dinarski plasmani privredi su smanjili svoje učešće sa 32,2 odsto na 27,5 odsto, što je posebno alarmantno imajući u vidu da je NBS kao krajnji i ostvariv cilj definisala povećanje učešća zajmova u domaćoj valuti na 45 odsto. Mnogi su skeptični da će se prelazak na dinarske pozajmice uopšte i ostvariti.

- Skepticizam u stručnoj javnosti povodom uspešnosti procesa dinarizacije je preuranjen. Dinarizacija tek treba da dobije na svom potencijalu u situaciji kada se inflacija vrati na planirani nivo - smatra Dejan Šoškić, guverner NBS.

Veća upotreba dinara, kako je rekao guverner, obezbeđuje postepeno jačanje stabilnosti finansijskog sistema, smanjivanje valutnog rizika i jačanje efikasnosti monetarne politike, doprinosi nižoj i stabilnijoj inflaciji, snižavanju kamatnih stopa.

Iako se država većim delom zadužuje u dinarima kod banaka, čak je i učešće dinarskih kredita u plasmanima državi smanjeno u 2011. godini, što ukazuje da se politika zaduživanja države vodila u potpunoj suprotnosti sa Strategijom dinarizacije.

Jedini segment gde se efekti dinarizacije mogu osetiti kao pozitivni u tragovima je štednja. Lane su dinarski depoziti povećali učešće u ukupnim sa 19,8 odsto na 21,6 odsto. Osnovni razlozi za ovo povećanje su stimulativnije kamate na dinarsku štednju, oslobođenost dinarskih depozita plaćanja poreza na ostvarenu kamatu.

27.08.2012