Dinarizacija - projekat sa slabom šansom da uspe?

Objavljeno: 10.04.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Malo je verovatno da će Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, koji su potpisali Vlada i Narodna banka Srbije, biti od veće koristi i da će značajnije podstaći veću upotrebu dinara na račun evra u našoj zemlji, ocenili su eksperti.

Memorandumom su, kako je navedeno u saopštenju NBS-a, definisani ciljevi, mere i aktivnosti koje će se preduzimati radi jačanja poverenja u nacionalnu valutu i njenu što veću upotrebu u finansijskom sistemu naše zemlje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ocenio je da bi veći stepen dinarizacije u finansijskom sistemu Srbije mogao dovesti do brojnih dobitaka, ali je, po njegovom mišljenju, to teško očekivati. On je istakao da široko rasprostranjena evroizacija značajno otežava vođenje monetarne i ukupne ekonomske politike, ali da je „malo verovatno da će Srbija izaći iz kategorije neformalno evrizovanih ekonomija”, imajući u vidu duboko ukorenjeno nepoverenje prema dinaru koje potiče iz devedesetih godina prošlog veka, kao i česte fluktuacije kursa domaće valute.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić rekao je da razume nastojanja Vlade Srbije i Narodne banke da ojačaju poverenje u dinar, ali je dodao da je prostor za delovanje NBS-a sužen.

– Prostor za delovanje monetarne politike NBS-a je sužen jer oni utiču samo na dinarsku sferu koja pokriva svega trećinu monetarnog prostora – tvrdi Đukić.

Po njegovim rečima, NBS nema uticaja na dve trećine tržišta gde se koristi evro.

– Zemlja koja ima stepen evroizacije veći od 50 odsto automatski je u situaciji da je prostor za mere monetarne politike ograničen. Silazak u ravan od 30 do 40 odsto evroizacije tržišta iz ove perspektive je cilj koji je nedostižan za narednih deset godina – tvrdi Đukić.

On je podsetio na to da je, po podacima iz istraživanja koje je ranije sproveo, stepen evroizacije srpske privrede oko 70 odsto ukupnog prometa. Đukić na osnovu toga izvlači zaključak da „su izgledi da se u bliskoj budućnosti bitnije smanji stepen evroizovanosti privrede Srbije veoma mali”.

– Ključni faktor za to jeste da se na sektoru štednje građana već više od decenije demonstrira nepoverenje, i to se meri činjenicom da dinarska štednja nije nikada prelazila više od dva odsto – tvrdi Đukić. – To sam empirijski ustanovio i za mene nema nikakve dileme o tome da će to vrlo teško da ide.

Ni ekonomista Ljubomir Madžar nije optimista kada je reč o Memorandumu NBS-a i Vlade Srbije i mišljenja je da taj dokument neće imati neki pozitivan efekat i doprineti povećanju dinarizacije. On je rekao da je nepoverenje u dinar i dalje veliko, izražavajući sumnju da NBS i Vlada raspolažu tako jakim finansijskim instrumentima koji bi mogli podstaći veću upotrebu dinara. Madžar je skeptičan i da bi se mogla podstaći veća upotreba dinara i kada bi se raspolagalo jačim finansijskim instrumentima jer, kako je rekao, koliko je nepoverenje u dinar pokazuje i nivo dinarskih kredita koji nisu veći od dva procenta od ukupnog broja zajmova.