Građanima se isplati da ulažu u državne obveznice budući da su na tim hartijama od vrednosti u prvim nedeljama trgovanja na Beogradskoj berzi mogli da zarade oko 4,5 odsto za dinarske i 2,5 odsto za hartije u evrima. Broker Branislav Jorgić rekao je u izjavi Tanjugu da je to vid štednje, i to isplativiji, budući da su, kako je rekao, prosečne kamate na štednju u ovoj godini daleko niže.
Naime, kamate na štednju su se u nekim bankama kretale od oko četiri odsto godišnje na dinare, i manje od jedan odsto na evre.
Prinos na državne obveznice zavisi od roka dospeća i valute, objašnjava Jorgić, a kreće se od 2-4 odsto za evro i od 3-6 odsto na dinare, u zavisnosti od roka dospeća, sve na godišnjem nivou.
"Za konkretnu odluku, dobro bi bilo da se građani obrate brokerima, kao specijalistima koji bi im dali i savete šta je najpovoljnije za njih. Recimo, kad kupuju obveznice u evrima ili dinarima, nema poreza na kapitalnu dobit, dok se štednja u devizama oporezuje", navodi vlasnik brokerske kuće "Jorgić broker".
Jorgić navodi da postoje dve vrste dužničkih hartija - vlasničke i dužničke. Vlasničke su akcije, koje nose sa sobom i rizik poslovanja konkretne firme i opšteg ambijenta.
"Ko je spreman da ulaže u akcije, morao bi da bude spreman i da podnese taj rizik, kao i gubitak dela glavnice ako stvari krenu u pogrešnom smeru", kaže Jorgić.
On dodaje da bi u akcije, recimo, građani mogli da ulažu samo višak novca koji im u dužem periodu neće biti poteban.
Druga vrsta hartija, objašnjava on, jesu one dužničke - korporativne, municipalne i državne obveznice, odnosno dužničke hartije koje izdaju preduzeća, opštine i država.
Od ove tri vrste najpopularnije su državne hartije, a građani koji žele da ih kupe ne mogu to da učine direktno na berzi, već moraju da angažuju brokera.
Konkretna procedura i troškovi i pravila su takva da je u startu potrebno imati oko 5.000 evra za kupovinu hartija iz primarne emisije, ili 50.000 dinara za obveznice u dinarima. To je kad Republika Srbija prvi put ponudi obveznice na prodaju.
Tu bi trebalo računati na trošak berze od 0,1 odsto, zatim proviziju Centralnog registra hartija od vrednosti od 0,1 odsto kao i uslugu brokera koja varira od 0,1 do oko jedan odsto.
Ostavi komentar