Zvanični kurs Evra za dan 01.12.20. :: 117.5773 rsd
Tekst objavljen: 21.07.2020 15:50        


U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, pod uslovom da ugostiteljski objekti i turističke agencije uopšte rade. Za goste je otvoreno manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, pa i pored toga popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta

U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno više zaposlenih nego gostiju

Turističke agencije su praktično besposlene, pa se deo njih odrekao državne pomoći jer ne mogu da zadrže radnke koji nemaju šta da rade. Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.

Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila dodatnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, katanac će biti stavljen na brojne turističke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla.

Ovakvo upozorenje je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Georgi Genov uputio prvog dana posle parlamentarnih izbora, održanih 21. juna, ali nije uveren da je stiglo do onih koji će odlučivati o takvoj vrsti pomoći.

„Sada nemamo kome da se obratimo i u ‘stanju za plakanje’ čekamo da prođe leto, da bude formirana nova vlada i parlament, da vidimo da li će, poput drugih zemalja, i Srbija doneti poseban paket pomoći za turizam i ugostiteljstvo, koji su, kao i transport, najviše pogođeni pandemijom korona virusa. Mi skoro da i ne radimo, a moramo da plaćamo velike troškove, to stanje je neizdrživo“, rekao je Genov za „Biznis i finansije“.

U gradovima lošija situacija

U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Procene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.

Bolja je situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjačkoj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezervisano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta i ti podaci su veoma zabrinjavajući jer ta industrija, direktno ili indirektno, najviše utiče na poslovanje drugih firmi, od prevoznika do snabdevača hranom i opremom.

Otići će najbolji radnici, a nama će ostati problemi

„Najveći problem su hoteli u gradovima koji su skoro prazni a moraju da plaćaju porez na imovinu, dok oni koji čak i ne rade plaćaju naknadu za angažovanu struju. Stoga su naši predlozi novoj vladi da se ti troškovi ne plaćaju dok je ovakvo stanje, kao i da smanji PDV na hranu sa 12 na 10 odsto. Takođe, tražimo i da sezonski radnici u turizmu imaju ista zakonska prava kao i oni u poljoprivredi, kako bi mogli da ih angažujemo po danu i da budu prijavljeni“, rekao je Genev.

Njegova je procena da je do kraja juna gubitak u hotelijerstvu i ugostiteljstvu zbog toga što nisu prethodnih meseci imali goste kao u istom periodu prošle godine – oko 230 milona evra, a samo hotela 120 miliona.

„Najgore je što će, ako ovo stanje potraje, iz ove grane privrede otići najbolji radnici, koji su obučavani pet pa i desetak godina. Oni će najlakše naći nove poslove u drugim industrijama, a nama će za narednu godinu ostati problem“, ukazao je Genev.

Krediti da bi se isplaćivale plate – utopija

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zarade još tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kada će pandemija biti okončana.

„Mi smo, možda pored BiH, jedina zemlja u Evropi koja nije dala dodatnu sektorsku pomoć za turističko-ugostiteljsku privredu koja je posle pojave pandemije prva bila na udaru a poslednja će izaći iz krize, kad pandemija prestane“, kazao je Seničić za „Biznis i finansije“.

On je istakao da su u velikim problemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.

„Očekivali smo da će država do Nove godine zaposlenima u ovom sektoru da isplaćuje bar 80 odsto bruto pate. Ako se to ne dogodi biće nemoguće raditi. I sada se jedan broj agencija odriče državne pomoći jer je uslov da ne otpuštaju radnike, što je za njih neizbežno“, rekao je Seničić i dodao da nije velika pomoć to što je država ponudila povoljne kredite za likvidnost.

Za turističke agencije su po njegovim rečima krediti koje bi uzimali da bi isplaćivali plate – „utopija“. Turističkim agencijama, kako je upozorio, rad otežavaju i tabloidi koji vode „antikampanju“ letovanju u inostranstvu i „izmišljaju“ da srpski turisti imaju probleme u letovalištima u Grčkoj.

Leto koje ne liči ni na jedno do sada

Popunjenost kapaciteta beogradskog hotela „Radison Collection” je u junu bila 10 do 15 odsto i u njemu su boravili samo poslovni ljudi ili oni u tranzitu.„Obzirom da smo veliki lanac hotela, za sada se nekako borimo sa minusom.

Moraćemo da tražimo kredit Fonda za razvoj jer nismo otpustili nikog od 90 zaposlenih, a u nedostatku gostiju tražimo način da ih nekako uposlimo. Ne očekujemo da će se stanje popraviti do aprila iduće godine, ali se nadamo pomoći države na čija vrata mnogi kucaju, svi nešto hoće jer je mnogo gladnih usta, pa je pitanje šta ćemo moći da dobijemo“, rekao je za „Biznis i finansije“ direktor „Radisona“ Aleksandar Vasilijević.

Predstavnik novosadske turističke agencije „Kompas“ Boris Jeremić očekuje da će država za njihovih 27 zaposlenih isplatiti bar još tri minimalca, jer su za agenciju plate najveći trošak. Tome se nada i direktor kragujevačkog „Olimpik travela“ Branko Kovačević, koji mora da isplati 13 zaposlenih i kaže da je stanje tog dela privrede „katastrofično“.

„Ovo ne liči ni na jedno leto do sada. Imamo poneki aranžman za putovanja u inostranstvo, preživaljavamo od putovanja po Srbiji, ali ih je malo jer ljudi koriste svoje kuće van naselja i vikendice da odu na odmor. Grupna putovanja u inostranstvo su otkazana jer je problem ući u neku zemlju, a i propisi se tamo menjaju iz dana u dan. Ostaje samo da se nadamo da će pandemija proći što pre“, poručuje Kovačevič.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
turizam domaći turizam ugostiteljstvo pandemija izgubljena turistička sezona Turistička sezona Aleksandar Seničić

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana