Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije od januara do avgusta bila je oko 18,62 milijarde evra, što je za 7,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Iskazano u dolarima, vrednost spoljnotrovinske robne razmene za osam meseci je iznosila 20,7 milijardi dolara i za 12,5 odsto je veća nego za osam meseci 2014, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,9 milijardi, i to je povećanje od devet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 10,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Deficit iznosi 2,7 milijardi evra, što je smanjenje od 2,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,6 odsto.Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,7 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (29,1 odsto), Beogradski region (22,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,7odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,8 odsto); slede Region Vojvodine (28,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (10,4 odsto), a oko 0,7odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,7 odsto, slede roba za široku potrošnju, 37,7 odsto i oprema, 8,6 odsto). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,5 odsto, slede roba za široku potrošnju, 18,5 odsto, i oprema, 11,8 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2 odsto.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1,5 milijardi dolara), Nemačka (jedna milijarda dolara), Bosna i Hercegovina (768,6 miliona dolara), Rumunija (564,8 miliona dolara) i Ruska Federacija (467,2 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,46 milijardi dolara), Italija (1,27 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,2 milijarde dolara), Kina (961,1 miliona dolara) i Mađarska (556,6 miliona dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,9 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,14 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1,6 milijardi dolara, a uvoz 493,4 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,6 odsto.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa).Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.
Ostavi komentar