U Sloveniji se gubi više od deset miliona radnih dana svake godine zbog ljudi koji idu na bolovanje, piše slovenačka agencija STA. Mada su povrede, oboljenja mišićno-koštanog sistema, kao i respiratorne bolesti najčešći razlozi odlaska na bolovanja, u poslednjih nekoliko godina su u porastu i bolovanja zbog mentalnih i psihičkih problema, navodi se u tekstu.
Tanja Urdih Lazar, iz bolnice Univerzitetsko-kliničkog centra Ljubljana, naglašava da kompetitivna radna i životna sredina, loši socio-ekonomski uslovi i problemi sa balansom između poslovnog i privatnog života, kao i nedostatak komunikacije, igraju veliku ulogu u pojavi sve većeg broja mentalnih problema.
Prema njenim rečima, unapređenje zdravlja na radnom mestu, na šta obavezuje slovenački zakon, uspešno smanjuje broj bolovanja, ali "izgleda da neki poslodavci samo žele da se usklade sa zakonim i traže za to najjednostavnije načine, koji su, nažalost, često potpuno neodgovarajući".
Ipak, pojedine kompanije tome pristupaju ozbiljno, jer su shvatile da im to može koristiti, navela je Urdih Lazar, ekspert za unapređenje zdravlja na radnom mestu.
Većina mera koje bi pomogle da zaposleni ostanu zdravi ne zahtevaju velika ulaganja, i podrazumevaju minimalne troškove, a istovremeno donose benefite kompaniji, jer radnici mogu da rade bolje i više i lakše se motivišu u zdravom okruženju.
Prema istraživačima, broj bolovanja pada između 12 i 36 odsto u kompanijama koje primenjuju programe unapređenja zdravlja na radnom mestu. Štaviše, jedan evro potrošen na unapređenje zdravlja na radnom mestu donosi između 2,5 i 10 evra uštede zbog manjeg broja bolovanja.
Urdih Lazar takođe napominje da kompanije vrlo retko tretiraju bolest zaposlenog kao profesionalno oboljenje, jer bi u tom slučaju one trebalo da pokriju troškove lečenja.
To je za posledicu imalo da profesionalne bolesti nisu sistemski istraživane i registrovane u Sloveniji od ranih 1990-ih.
Profesionalne bolesti koje nastaju zbog izloženosti azbestu su izuzetak, što znači da se u zemlji zvanično one najčešće navode kao profesionalno oboljenje.
"U stvarnosti, međutim, verovatno su najčešća profesionalna oboljenja oštećenje sluha, preosetljivost na različite supstance u radnoj sredini...i, naravno, koštano-mišićne bolesti", rekla je Urdih Lazar za agenciju STA.
Ostavi komentar