Planiraju se izmene koje će pogodovati poslodavcima, a zbog kojih će radnici u Srbiji biti u još nepovoljnijem položaju, upozoravaju sindikati.
Iako ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin tvrdi da se Zakon o radu neće menjati, samo formiranje radne grupe koja će se baviti analizom, efektima i usklađenošću tog dokumenta s evropskim propisima govori da su promene moguće.
Taj zakon je realtivno nedavno pretrpeo izmene i dopune, a na ponovnoj je reviziji, i, kako se najavljuje, promene bi trebalo da budu usvojene u decembru. Ipak, u kojem pravcu idu izmene radnog zakonodavstva teško je reći jer se, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, ceo posao odvija na nivou ekspertskih grupa, bez prisustva članova reprezentativnih sindikata.
“Zaobilaženje reprezantitivnih sindikata nije dobro jer smo mi logični partneri. Praktično sve što znamo o predlozima izmena saznajemo iz medija i, na osnovu onoga što se priča i čuje, slobodno se može reći da se planiraju izmene koje će pogodovati poslodavcima, a da će radnici u Srbiji biti u još nepovoljnijem položaju”, kaže Milić.
Najava da bi među planiranim promenama Zakona o radu moglo biti i ukidanje isplate naknada za prevoz i topli obrok, ističe Milić, nedvosmisleno ukazuje na to da se apsolutno ne vodi računa o radniku, koji postaje puka potrošna roba.
Prema njegovim rečima, s obzirom na to kakva je privredna i socijalna situacija u Srbiji, sigurno je da to nikako ne bi bilo dobra odluka.
“Svaki četvrti građanin naše zemlje siromašan je ili je na ivici siromaštva, nezaposlenih je oko 780.000, a biće ih i više jer će bez posla ostati više desetina hiljada ljudi, među kojima su i oni iz preduzeća u restrukturiranju. Dodatno smanjenje prihoda radnicima potvrđuje da radnik postaje samo broj, gotovo bez ikakvih prava, a da u situaciji velike nezaposlenosti i nesigurnosti, oni koji kroje sudbinu građana na krilima njihovog straha prekrajaju zakone”, kaže Milić.
On ukazuje na to da bi ukidanjem troškova za prevoz i topli obrok, uz primanja zaposlenih u Srbiji, u kojoj je zagarantovana zarada oko 21.000 dinara, bilo gotovo nemoguće da radnik uopšte dolazi na posao. Poređenje s evropskim zakonodavstvom, gde te dve stavke ne postoje, ističe Milić, nisu na dobrim osnovama jer su u Evropi i primanja i sigurnost radnika daleko veći.
“Tačno je da u Evropi troškove prevoza i ručka ne idu na teret poslodavca, ali je reč o uređenim ekonomijama, gde zaposleni bez ikakvih problema od svoje zarade mogu da plate ove troškove i da ih, praktično, ne osete, što u Srbiji, ukoliko se situacija posmatra realno, nije moguće”, ističe Milić.
On naglašava da su primanja radnika u razvijenim zemljama Evrope daleko veća, ali ne samo u iznosu, već i kada se izračuna koliko određenih proizvoda za prosečnu platu može kupiti prosečan radnik u Evropi i Srbiji, bez obzira na to da li je reč o benzinu, mesu, mleku... On kaže da je i ideja da se iz radnog zakonodavstva izbaci zapošljavanje na neodređeno vreme, s obrazloženjem da je takav način gotovo nepoznat u razvijenim zemljama Evrope.
Ostavi komentar