Rast zarada u Crnoj Gori u protekle četiri godine bio je najmanji u regionu. Prosečna plata od 2015. godine do sada povećana je 36 evra ili za 7,5 odsto, dok je zbirna inflacija iznosila 6,85 odsto.
Najveće povećanje zarada u Crnoj Gori bilo je u 2016. u odnosu na 2015. godinu, kada je porasla za 19 evra sa 480 na 499 evra. Glavni razlog za taj rast bilo je povećanje zarada u javnom sektoru u kategorijama A i B, odnosno za oko 800 najvećih državnih funkcionera.
Rast njihovih zarada bio je za oko 30 odsto, a kako se odnosilo na plate koje su već bile veće od projeka to je na prosečnu zaradu uticalo sa oko tri odsto. Njihovi koeficijenti su naknadno smanjeni za osam odsto zbog "štednje", ali ova grupa funkcionera ima brojne druge privilegije.
Prema zvaničnim podacima statističkih zavoda susednih država, plate su značajnije rasle. U Hrvatskoj je za četiri godine prosečna neto zarada porasla sa 753 na 877 evra, a u Sloveniji sa 1.013 na 1.113 evra. U Srbiji je zarada uvećana sa 376 na 469 eura, a u Makedoniji sa 360 na 408 evra.
U Bosni i Hercegovini (BiH), entitetu Republika Srpska prosečna zarada povećana je sa 424 na 464 evra, a u Federaciji BiH sa 423 na 479.Neke zemlje poput Hrvatske i BiH, a delimično i u ostalim, osim u Crnoj Gori, imali su plan smanjenja dažbina kako bi se povećala neto zarada zaposlenima i tako uticale na smanjenje iseljavanja mladih. U BiH se najveći rast očekuje u julskoj zaradi, koja će biti poznata tek u septembru, jer je u entitetu Republika Srpska usvojen zakon po kojem se poslodavcu vraća i do 70 odsto poreza i doprinosa na iznos za koji povećaju zaradu zaposlenom.
U Crnoj Gori je za dva procenta poena u julu smanjen iznos doprinosa za zdravstveno osiguranja, ali onaj deo dažbina koji se odnosi na poslodavca i to neće uticati na povećanje zarada zaposlenom. Takođe u svim drugim državama postoji neoporezivi deo zarade, koji se i svake godina povećava, osim u Crnoj Gori.
Iz šest zemalja Zapadnog Balkana, prema zvaničnim podacima Eurostata, lani se u zemlje EU odselilo 228 hiljada stanovnika u potrazi za boljim životom daleko od domovine.Prosečna zarada je "varljiva kategorija", jer, na primer u Crnoj Gori, prema podacima Poreske uprave, 77 hiljada zaposlenih ili oko 40 odsto ukupnog broja prima zaradu koja je manja od 250 evra. Zaradu iznad prosečne prima oko 40 hiljada zaposlenih, što je manje od 20 odsto ukupnog broja, ali oni ostalima dižu prosek.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Metodologija izračunavanja prosečnih zarada različita je između država, iako su naslednice nekada jedinstvene SFRJ i njenog statističkog sistema. Zbog toga se zarade ne mogu upoređivati između država, odnosno ne može se reći da je prosečna zarada u Crnoj Gori veća nego na primer u BiH ili Srbiji kada se radi o različitoj metodologiji. U Crnoj Gori u prosečnu zaradu ulazi sve što poslodavac obračuna, a u BiH ili Srbiji ne ulaze neke naknade poput toplog obroka i regresa, što iznosi još oko 50-ak evra.
Ostavi komentar