Nelegalni objekti rušiće se i bez konačne odluke suda! Ovo će omogućiti izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, koje će stupiti na snagu 6. novembra. Nemogućnost prometa nekretnina, obavljanja uslužnih i ugostiteljskih delatnosti u zgradama koje nemaju dozvolu za gradnju, još neka su od novih rešenja koje će pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji da se konačno obračunaju sa divljom gradnjom.
Ovo je u četvrtak izjavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović uz napomenu da je od decembra 2015. do danas Republika porušila 500 nelegalnih objekata i da je doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju. To je, tvrdi, daleko više od broja rešenja donetih u poslednjih 30 godina.
- Izmene i dopune zakona su konačne, jer nema više šta da se donosi. Sada samo treba da ovaj zakon potpuno, od početka do kraja, primenimo - rekla je Mihajlovićeva i apelovala na građane da ne grade nelegalno, a one koji se nalaze u postupku ozakonjenja da taj posao završe što pre, jer ta nekretnina neće moći da funkcioniše u budućnosti.
| BEOGRAD OBJEDINJUJE INSPEKCIJE Izmene Zakona omogući će da sve građevinske inspekcije sa opštinskog nivoa pređu na Grad Beograd, već tokom novembra, pa će grad biti odgovoran za to šta se gradi. Ujedno, grad Beograd će vratiti opštinama mogućnost legalizacije objekata do 300 kvadrata, a prigradskim opštinama pravo da ozakone objekte do 800 kvadrata. |
Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju inicirao je Grad Beograd kako bi se ispravile manjkavosti zakona i svi problemi sa kojima su se inspekcije suočile na terenu. O zgradama koje niču kao pečurke i bahatim investitorima koji, uprkos zatvaranju gradilišta nastavljaju sa gradnjom, "Novosti" pišu mesecima.
Ovo će nam omogućiti da se ruše bespravni objekti na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja - rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
- To znači kada se neko odbije od legalizacije u drugom stepenu, tog časa će grad, republika ili opština, zavisi ko je nadležan, moći da sruši objekat, a ne da čekamo da se završi postupak pred Upravnim sudom koji je znao da traje i više od 15 godina. Neće biti moguća ni prodaja objekata dok se ne ozakone, a podaci o tome moći će da se dobiju u Republičkom geodetskom zavodu.
Izmenama će biti onemogućeno i da javna preduzeća priključe objekat na javnu infrastrukturu, a oni koji to urade biće kažnjeni sa jedan i po do tri miliona dinara. Novi propisi donose i novine prema kojima neće moći da se otvori prodavnica ili ugostiteljski objekat u zgradi zidanoj bez papira. Za Beograd najvažnija informacija je da će građevinska inspekcija sa opštinskog preći na gradski nivo, kako bi se izbegle sve mahinacije zbog poznanstava sa nadležnima na lokalu.
Svaki objekat nad kojim se sprovodi postupak ozakonjenja imaće zabeležbu u katastru, što je signal odgovornim kupcima da ne kupuju takve stanove. A, za zgrade ili kuće podignute bez papira slična zabeležba će biti stavljena na plac, kao vrsta upozorenja da je reč o nezakonito podignutom zdanju.
Grad Beograd ove godine izdao je dozvole za gradnju 850.000 kvadrata, a u prestonici trenutno ima oko 1.500 legalnih gradilišta. U postupku legalizacije u Beogradu je oko 270.000 predmeta, dok je posle isteka zakonskih rokova, prema proceni u prestonici izgrađeno oko 500.000 nelegalnih kvadrata. Poznat je i podatak da Beograd godišnje zbog divlje gradnje izgubi čak 30 miliona.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
NOVI PROPISI
- Rušiće se sve što je izgrađeno bez dozvole posle 27. novembra 2015.
- Vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju
- Provera vidljivosti objekta na satelitskom snimku biće obavezna pri legalizaciji
- Obavezno će biti plaćanje poreza na objekat koji je u procesu legalizacije
- Vlasnik nelegalnog objekta može da pokrene postupak pred Upravnim sudom, a ukoliko sud presudi u korist vlasnika nelegalnog objekta, odštetu plaća država.
Da li će objekti koji su napravljeni u centralnim gradskim zonama, bez dozvole ili sa privremenim dozvolama (vazni 6 godina ) a nisu u skladu sa generalnim URBANISTICKIM planom biti lezalizovani ???