Branje voća, zidanje, rad u hotelima, kafićima i prodavnicama na primorju samo su neki od poslova koje mogu da rade sezonski radnici. Sezoncima najviše na ruku ide manjak radne snage u susednim turističkim zemljama kao što su Crna Gora, Hrvatska ili Grčka.
Sezonci u Srbiji najčešće rade u poljoprivredi, ako žele na more, tada će verovatno biti konobari, a ako odu u susednu Mađarsku, posao mogu naći kao moleri, keramičari i zidari. Maline, borovnice, breskve, jagode, jabuke i druge voćke za koje je potreban veliki broj berača otvaraju mogućnost zaposlenja, a vlasnici plantaža nude dnevnicu od 1.500 do 2.500 dinara. Tako za mesec dana rada mogu da zarade blizu 300 evra. Na branju borovnica, koje je teže i delikatnije nego branje drugog voća, može da se zaradi i do 4.000 dinara dnevno. Berači se traže širom Srbije, a velika ponuda poslova je u voćarskim krajevima, kao što je okolina Ivanjice, Arilja, Guče i Kosjerića, gde je veliki broj plantaža malina.
- Na plantaži ima posla oko 10 sati svaki dan. Dnevnica za branje voća je od 1.500 do 2.500 dinara, toliko malinari plaćaju i za vezivanje ili branje malina. Ko hoće da radi nedeljom, kod mene ima duplu dnevnicu. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je od 3.000 do 4.000, a isto toliko je i dnevnica za orezivanje voća. Svake godine sve nam je teže da nađemo sezonce kada nam kreće berba jabuka, kajsija i breskvi, jednostavno ljudi odlaze - kaže Petar Leskovac, voćar iz Inđije.
Na primorje kreću najčešće konobari i kuvari, a pored već uobičajenih Grčke i Crne Gore, ove sezone popularna je i Hrvatska. Više od 70.000 praznih radnih mesta i prosečna plata od 500 do 2.000 evra dovoljan su razlog zbog kog će Srbija ove sezone imati rekordan broj radnika u Hrvatskoj. Procenjuje se da će naših državljana ovog leta tamo biti barem 10.000. Poslodavci tvrde da dozvole za rad neće biti problem.
- Početna plata u restoranima ili hotelima za konobare je od 600 do 800 evra, smeštaj je gotovo uvek obezbeđen, kao i hrana, a od bakšiša može da se zaradi još jedna plata mesečno. Često su dvokratne smene, radi se 12, a nekad i 14 sati. Kuvari zarađuju i duplo više, oko 2.000 evra, a čuvari na plažama i spasioci oko 500 do 600 evra - kaže Đula Siler, radnik jedne novosadske agencije za zapošljavanje.
Južnije, na crnogorskom delu Jadrana, plate su malo manje, od 400 do 600 evra za konobare, ali bakšiš na mnogim mestima zna da bude i bolji nego u Hrvatskoj. Najmanje zarade sobarice, oko 400 evra mesečno. Dozvola za rad dobija se maksimalno za 20 dana, potrebna je samo potvrda o nekažnjavanju. Budva, Tivat, Bar i Kotor najčešće su destinacije naših radnika.
Sa druge strane, odlazak u Grčku je ipak malo komplikovaniji, radne dozvole se ne dobijaju tako lako, a ako se i nađe poslodavac koji želi da obezbedi radnu dozvolu, ona može da se čeka i po nekoliko meseci. Druga opcija za traženje posla je preko specijalizovanih agencija u našoj zemlji, ali njih nema puno jer grčki poslodavci većinom traže radnike sa EU pasošem.
- Radna dozvola na kraju može da vas izađe i nekoliko stotina evra, od plaćanja agencijama do taksa. Zbog toga sam radio kao konobar na crno prošlog leta na Santoriniju i zarađivao oko 1.200 evra zajedno sa bakšišem. Ali Grci retko zapošljavaju na crno. Prosečne plate konobara su oko 1.000 evra, kuvara oko 2.000 do 3.000 evra, a često se traže i dostavljači koji zarađuju oko 700 evra, kao i radnici u prodavnici - kaže Dušan Karlaš iz Sremskih Karlovaca.
Mađari traže zanatlije
Veliki broj Vojvođana ima mađarski pasoš, pa lako mogu na rad u tu zemlju, odnosno najčešće u Budimpeštu. Međutim, do dozvole za rad mogu i oni koji nemaju pasoš EU pošto je ova zemlja pojednostavila njihovo izdavanje za radnike iz Srbije, jer u Mađarskoj nema dovoljno radnika, pre svega zanatlija. Tako se u ovoj zemlji traže moleri, zidari, električari, keramičari i druge zanatlije, a prosečna plata za zanatske poslove je od 600 do 1.000 evra mesečno.
Ostavi komentar