I zdravstveno osiguranje možete sami da uplaćujete, ali za razliku od uplate doprinosa za penziju, širok je krug onih koji ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu, pa ne moraju sami da uplaćuju novac u tu namenu.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju je jasno propisano da obavezno zdravstveno osiguranje imaju deca do 18 godina starosti, kao i mladi do 26 ako su na školovanju, a obuhvaćeni su i stariji od 65 godina. Oni su zaštićene kategorije, a tu spadaju i članovi porodice osiguranika (deca), materijalno neobezbeđena lica koja primaju socijalnu pomoć, nezaposleni, socijalno ugroženi čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenim zakonom.
Za zaposlene doprinose obračunava i plaća poslodavac. Za one građani koji su paušalci ili imaju svoje filme, uglavnom knjigovođe vode računa o uplati zdravstvenog osiguranja.
Kako objašnjavaju u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje osoba koje se uključuje u obavezno zdravstveno osiguranje, za sebe, kao i za članove svoje uže porodice, matičnoj filijali podnosi zahtev na osnovu koga se donosi pismeno rešenje o visini doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
- Navedenim rešenjem se utvrđuje osnovica i stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom i opštim aktom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Ispravu o osiguranju, na osnovu dokaza o plaćenom doprinosu, overava matična filijala na rok od šest meseci - ističu za "Blic" u RFZO.
Iznosi za uplatu su jedinstveni za sve osiguranike, odnosno ne postoji skala minimalnog i maksimalnog iznosa za uplatu, već se doprinos plaća na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa koja je utvrđena zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Za period od 1. avgusta do 31. oktobra ova osnovica iznosi 23.446 dinara.
Inače, zahtev za izdavanje kartice podnosi se u matičnoj filijali uz dokaz o uplaćenim troškovima izrade zdravstvene kartice. Taj trošak iznosi 400 dinara odnosno 469 dinara, ako osiguranik želi da knjižica bude dostavljena na kućnu adresu.
Nezaposleni, koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, a koji se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, iako nisu korisnici novčane naknade, takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje. Uslov je da njihov mesečni prihod, po članu porodice nezaposlenog, ne prelazi iznos minimalne neto zarade.
Kada je reč o onima koji imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, Nacionalna služba za zapošljavanje ima obavezu da obračunava i uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje za sve građane koji su korisnici prava na novčanu naknadu.
- Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu mogu se preko njega osigurati, ukoliko nemaju drugi osnov osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Korisnici novčane naknade imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, pod uslovima predviđenim Zakonom o zdravstvenom osiguranju. To znači da je tim građanima obezbeđeno korišćenje punog obima prava iz zdravstvenog osiguranja - kažu za "Blic" u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
U slučaju nastanka privremene sprečenosti za rad nezaposlenog koji prima novčanu naknadu, njemu se isplaćuje naknada u skladu sa propisima iz zdravstvenog osiguranja. Međutim, u slučaju prestanka prava na korišćenje novčane naknade, isplata novčane naknade se nastavlja, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže do 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti, ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Ostavi komentar