Zvanični kurs Evra za dan 10.05.21. :: 117.5807 rsd
Tekst objavljen: 03.05.2021 16:00        


Pandemija je mnoge poslovne projekte odložila za neke bolje dane. Strane investicije u svetu su lane pale i do 40 odsto

Kada može da se očekuje povratak stranih investicija na nivo pre korone?

Srbija je 2020. ispratila sa 2,9 milijarde evra neto direktnih ulaganja iz inostranstva, što je upola manji pad. U Razvojnoj agenciji Srbije, prema upitima koji im stižu, uvereni su da ćemo se možda već ove ili naredne godine vratiti na nivo priliva iz inostranstva od pre pandemije. Pojedini stručnjaci upozoravaju da nas od toga, ipak, dele tri do četiri godine.

Prema podacima platnog bilansa za prošlu godinu, neto priliv SDI od 2,9 milijardi evra je bio više nego dovoljan za pokriće tekućeg deficita platnog bilansa. Bio je za 46 odsto veći od deficita.

- U Srbiji, uprkos pandemiji, priliv stranih direktnih investicija je ostao snažan - ističu u Narodnoj banci Srbije. - Rekordan je bio priliv u 2019. godini od 3,8 milijardi evra. Konstantan rast interesovanja stranih investitora za ulaganja u izvozno orijentisana preduzeća Srbije, čak i tokom pandemije, rezultat je pre svega postignute i očuvane pune makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti. Najviše stranih direktnih investicija u Srbiju tokom 2020. došlo je iz Holandije - 705,5 miliona evra, Slovenije - 483,3 miliona i Kine - 478,9 miliona evra. U priliv iz Slovenije uključena su i sredstva od privatizacije Komercijalne banke.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

A za većinski paket nekada najveće državne banke u budžet je uplaćeno 395 miliona evra. Na takvu injekciju ove godine ne možemo da računamo.

- U Srbiju je lane stiglo 2,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je 19 odsto manje nego godinu ranije - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Na ovoliki iznos je uticala privatizacija Komercijalne banke. To nećemo imati ove godine. Investicijama je potrebno tri do četiri godine da se vrate na raniji nivo. Pozicija preduzeća je pogoršana. Naša prednost je što je Kina manje atraktivna, jer su tamo plate sada veće, a i geopolitički odnosi su nešto dugačiji. Možda bismo mogli da privučemo deo onoga što bi se ranije ulagalo u Kinu. I Kina postaje izvoznik kapitala. Možemo da profitiramo i od toga.

U Razvojnoj agenciji Srbije ističu da interesovanje stranih investitora ne jenjava. To vide prema broju upita koji svakodnevno pristižu i prema projektima koji se već ostvaruju.

- Nedavno je japanski NIDEC zvanično objavio da će barem polovinu od 1,5 milijardi evra, koliko planiraju da ulože ukupno u Evropi, plasirati u novi pogon i razvojno-istraživački centar u Srbiji - ističu u RAS. - Naša je procena da ćemo se u ovoj, pa i u narednoj godini, vratiti na nivo stranih ulaganja pre pandemije, a verovatno ih i prestići. U prilog nam ide i to što mnoge kompanije žele da svoje proizvodne kapacitete i poslovanje približe Evropi. Investicije koje očekujemo u ovoj i narednoj godini doneće Srbiji projekte koji nisu radno intenzivni, jer sve više ulagača koji se bave visokom i sofisticiranom tehnologijom i ovde planiraju razvojno-istraživačku delatnost.

Novac stiže preko Holandije

Prva na listi zemalja odakle stižu ulaganja je Holandija. U NBS pojašnjavaju da je to zato što pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, kao i jednog od najliberalnijih finansijskih i bankarskih sistema, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji. Ali, kada se krene ka matičnim kompanijama, slika izgleda nešto drugačije.

- Prema evidenciji Razvojne agencije Srbije po broju projekata, najviše investicija je iz Nemačke (14,9 odsto), Italije (14,6), Austrije (8,2), Slovenije (6,2), SAD (5,4), Francuske (pet) i Turske (3,4) - kažu u RAS. - Po vrednosti investicija na prvom mestu je Italija (10,7), pa SAD (10,3), Francuska (9,7), Nemačka (9,7), Austrija (9,3), Kina (8,9) i Češka Republika sa 6,8 odsto.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
direktne investicije investicije strane investicije domaća privreda srpska ekonomija pandemija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana