Država je na Beogradskoj berzi upravo kupila 34,5 odsto akcija Komercijalne banke od dva akcionara EBRD i IFC
Kako saznaje "Blic Biznis", Srbija je kupila akcije za 25,5 milijardi dinara odnosno 211,8 miliona evra i na taj način dodatno zahuhtala i privela kraju priču oko prodaje treće po veličini banke u Srbiji.
Od Evropske banke za obnovu i razvoj država je kupila 24,4 odsto akcija Komercijalne banke odnosno nešto više od 4,1 milion deonica po ceni od 4.340 dinara za svaku. Od drugog akcionara IFC kupila je istovremeno udeo od 10,1 odsto odnosno 1,7 miliona deonica po ceni od 4.508 dinara.
Na taj način udeo EBRD-a u Komercijalnoj banci Republika Srbija je platila 17,8 milijardi dinara, dok je za udeo IFC dala 7,7 milijardi.
Preuzimanjem akcija od ova dva velika (sada bivša) akcionara Komercijalne banke država je ispunila svoju obavezu koja je deo aktuelne prodaje banke, a utvrđene još 2006. godine. Reč je o obavezi iz javnog poziva za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke, a u kome se navodi da će država kupiti akcije četiri velika akcionara banke.
"Udele fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto je kupila u junu ove godine, a danas je to isto uradila i sa udelima akcionara EBRD i IFC ", kaže naš izvor sa tržišta kapitala.
Naš sagovornik podseća da je sve počelo 2006. kada je EBRD ušao u vlasničku strukturu Кomercijalne banke. Po tom ugovoru, strani suvlasnici imali su pravo da aktiviraju takozvanu put-opciju. To znači da čak i u slučaju da država odustane od prodaje svog dela u Komercijalnoj banci, svojim stranim partnerima – suvlasnicima mora da isplati 252 miliona evra.
Država je sada vlasnik 83,2 odsto akcije Komercijalne banke. Jedna akcija banke na Beogradskoj berzi juče je vredala 3.280 dinara, što znači da je tržišna vrednost banke oko 470 miliona evra.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Četiri igrača u trci za kupovinu
Rok za za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju Komercijalne banke ističe 2. decembra , a u igri su od prvobitno zainteresovanih šest, ostala četiri igrača - tri banke austrijska Rajfajzen, srpska AIK banka i slovenačka NLB banka i američki investicioni fond Riplvud advajzers, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.
Ipak, kako upućeni tvrde, još je rano govoriti kako bi se ceo proces i mogao okončati. S jedne strane, pitanje je hoće li se država zadovoljiti dostavljenim ponudama. Prema nezvaničnim informacijama u Vladi računaju na 450 miliona evra, a dostavljene neobavezujuće ponude kreću se u rasponu od 390 miliona evra, koliko je ponudila Rajfehzen banka, preko 430 miliona koliko je prema nezvaničnim informacijama ponudila AIK banka, do 450 miliona koliko je ponudila NLB banka. Ponuda američkog fonda nije poznata ni nezvanično.
Ostavi komentar