Gotovo svaki drugi vlasnik gazdinstva uveliko ispunio uslov za penziju. Samo 8,7 procenata naših proizvođača starosne dobi od 35. do 44. godine
Uzdanica srpske poljoprivrede su osobe starije od 65 godina, koje voze traktore stare više od dve decenije.
Gotovo svaki drugi vlasnik poljoprivrednog gazdinstva po godinama starosti je uveliko ispunio uslov za penziju, ali i dalje ore i kopa. Rezultati ankete Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se poljoprivredom bavi samo 8,7 odsto ljudi starosne dobi od 35. do 44. godine, koji su u punoj snazi.
U Srbiji je zaposleno 2,1 milion ljudi, dok radnu snagu gazdinstava, onih koji rade na njivama i u štalama, čini još oko 1,3 miliona ljudi. U mašinskom parku je 452.000 traktora, i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina.
Branislav Gulan, autor knjige "Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države" i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, smatra da je za značajnije promene potrebno da prođe 20, pa i 30 godina, ali da se više ne sme čekati da se statistika dodatno pogorša.- Stanje je takvo da će od 4.700 sela u Srbiji čak 1.200 nestati za deceniju i po. Ostaće samo spomenici u selima, ako bude imao ko da ih sagradi - iznosi sumorne prognoze Gulan. -
Da bismo opstali i ostali, selo mora da dobije ono što podrazumeva civilizacijski standard za urbane sredine: vodovodnu, kanalizacionu, putnu, IT mrežu.
Poštu prošle godine nije imalo 2.000 sela, asfaltni put i normalnu vezu sa okruženjem njih oko 500, prodavnice nema u 1.000 sela. S obzirom na negativan demografski trend, jer godišnje umre 102.000, a rodi se manje od 65.000 ljudi, i sve su brojnija staračka domaćinstva, jasno je zašto u 2.700 sela ne postoji dečji vrtić, zašto u 230 sela nema osnovne škole, a 170 škola pohađa samo po jedan đak.Gulan ističe i da u EU seljaci imaju podsticaje od 500 do 900 evra po hektaru, a u Srbiji do 35 evra po hektaru.
Po njegovom mišljenju, i tu se nalaze razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna.
- Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove - kaže Gulan.
- Sad su to starci, sa više od šest decenija. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A, mi danas imamo i oko 800.000 hektara zemlje koju niko ne koristi.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Pusto 50.000 domova
- Situacija na srpskom selu je prilično alarmantna - kaže, za "Novosti", akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Više od 50.000 kuća u seoskim gazdinstvima je pusto, a najlošija je situacija u brdsko-planinskim regionima, posebno na jugu i jugoistoku, gde se iz godine u godinu povećava broj praznih kuća.
Gotovo pola miliona hektara zemlje je pod parlogom, jer se ne obrađuje. Sela nemaju poštu, školu, nemaju prodavnice, ambulante i lekara...
brojke
* 4.700 Sela ukupno ima na teritoriji naše zemlje
* 500 Sela nema asfaltni put i vezu sa okolinom
* 1.200 sela može da nestane u narednih 15 godina
Ostavi komentar