Valuta u kojoj možete da štedite u banci zavisi od ponude na tržištu i poverenja finansijskih institucija u određene valute. Za tržišta koja imaju dominantnu i stabilnu domaću valutu, koju ne prate velike oscilacije kursa, i valuta nije ugrožena visokom inflacijom, uobičajeno je da se štedi u domaćoj valuti.
Međutim, u zemljama poput Srbije u kojima nezvanične "rezervne" valute dominiraju, nije neuobičajeno da se novac štedi upravo u njoj. Nekad smo se kleli u nemačku marku i devedesete preživali tako što smo trčali da dinare od plata i penzija zamenimo u marke pre nego što postanu bezvredni komadi hartije.
Danas kada je mesto marke u našim srcima (čitaj - novčanicima) zauzeo evro, najveći deo stanovništva bira upravo zajdničku evropsku valutu kao utočište za ušteđevinu.
Izaberite najpovoljniju ponudu štednje - pogledajte kamate |
Osim evra, banke u Srbiji nude i oročenu štednju u dolarima i švajcarskim francima, kao i u funtama. Takođe, danas je moguće štedeti čak i u ruskim rubljama kod nekih poslovnih banaka u Srbiji.
Stručnjaci, inače, savetuju štediše da svoj novac štede u više valuta, kako bi ste se zaštitili od eventualnih inflatornih udara i kursnih razlika koji mogu smanjiti ili čak u potpunosti poništiti efekat zarade od štednje.
Kako Srbija nije Švajcarska, a ni dinar nije franak, ne treba da čudi što je broj onih građana koji se odlučuju da štede u domaćoj valuti još uvek mali, baš kao ni što činjenica da iznos depozita u dinarima predstavlja tek par procenata u ukupnoj štednji.
Ipak, statistika je neumoljiva. A ona pokazuje da su oni koji su imali poverenja u dinar i svoju štednju položili u toj valuti prošli sasvim pristojno uprkos inflaciji i neminovnim „šetanjima“ deviznog kursa. Naravno, to je zahtevalo i izbor prave ponude, odnosno banke koja nudi najpovoljniju kamatu.
A ponudu je najpre moguće proceniti posmatrajući kamatu u odnosu na inflaciju. Ukoliko je inflacija niža od kamate koju dobijate na položeni depozit – štednja vam se isplati. Doduše, samo u dinarima i samo ukoliko kurs dinara prema evru ostane koliko-toliko stabilan.
Takođe, prednost štednje u dinarima je što nema troškova prebacivanja dinara u evre ukoliko su vam prihodi u domaćoj valuti, a nema troškova prebacivanja evra u dinare ukoliko ćete tu ušteđevinu posle koristiti za plaćanje u dinarima.
Kada je štednja u stranim valutama u pitanju, pored inflacije u tim zemljama, odnosno EU, morate uračunati i to da država Srbija naplaćuje dodatni porez od 15 odsto na zaradu ostvarenu štednjom u stranoj valuti. Tako ćete od svakih sto evra kamate državi morati da date 15 evra.
Da li štedeti i u kojoj valuti, na kraju, ostaje svakome da proceni u skladu sa svojim mogućnostima. Ipak, ne treba polagati prevelike nade u to da se štednjom može obogatiti. Vreme dvocifrenih kamatnih stopa gotovo da je prošlo i u dinarima, dok se kamata od preko 10 procenata na depozite u evrima uskoro više nećemo ni sećati.
U bankama, naime, već „leži“ preko osam milijardi evra srpskih štediša a prostora za plasiranje tog novca sve je manje.
Na kraju, podsetimo i na jednu važnu činjenicu - država Srbija vam garantuje SAMO za uloge u vrednosti do 50.000 evra, odnosno provitvrednosti druge valute do vrednosti od 50.000 evra.
Ostavi komentar