Štednja građana u Srbiji premašila je osam milijardi evra i zemlja smo sa možda i najvišim kamatama na štednju u Evropi. Ipak, prema istraživanjima, čak polovina građana i dalje svoju ušteđevinu čuva u slamaricama.
Poslednji dan oktobra obeležava se kao međunarodni dan štediša. Banke u sedmici kada pada ovaj datum nude povoljnije kamate, a akcija se obično protegne na ceo mesec. Stare štediše reoročavaju uloge, a bankari imaju šanse da prikupe i nove.
| Stručnjaci smatraju da visok nivo političke nestabilosti koja kod nas već duže vlada takođe ide u prilog stavu: bolje u slamaricu nego na knjižicu. Svakako da je nepovernju doprinela i činjenica da su u prethodne dve godine kamate padale, a porez rastao. Dok je pre tri godine štediša mogao da računa sa oročenom kamatom i do 10 odsto za evre za 12 meseci, sada je kamata uglavnom prepolovljena, a porez je od oktobra skočio za pet odsto i sada je stopa 15 procenata na prinos koji se dobije od banke. |
U zemlji gde su kamate skoro pa najviše u Evropi i gde devize oročavaju i Nemci, Austrijanci i Holanđani, čuvanje u kućnim uslovima je najlošija opcija. Veće sume novca su na dohvatu lopovima.
Čak i da vlasnik bude pošteđen ovog najlošijeg scenarija, „kućni evri” neće doneti ni procenat kamate. Oni na bankovnom računu imaju, ako su oročili na dvanaest meseci, prinos od 2,90 do 5,50 odsto - pokazuje istraživanje sajta Kamatica.
Ovako neracionalno ponašanje štediša nije baš iznenađenje za bankare.
| SVE O NEDELJI ŠTEDNJE PROČITAJTE NA SPECIJALU NEDELJA ŠTEDNJE 2012. |
- Dešava se da neko proda stan i dođe sa pozamašnom sumom za naše prilike. A to su desetine hiljada evra - iznajmi sef, zaključa novac i ode. Obično posle dolazi par puta godišnje da preboji novac i to je sve - kaže Slobodan Racić iz AIK banke.
| Ne brinite - biće gore, primetiće mnogi. Jer u zemljama koje su nam sličnije nego one najrazvijenije kamate na depozite su niže. Tako slovenačke štediše mogu da računaju na 2,2 odsto, rumunske na 3,2, a hrvatske na najviše četiri procenta oročenih evra na godinu dana. Izvesno je da će i u Srbiji kamate ići nadole, pa zato ne bi bilo loše da se iskoristi još uvek visok nivo i nešto zaradi. Jer, stope će padati, to je sigurno, a porez može biti i viši. Iskustvo nas tome uči. |
Mirenje sa gubitkom u zemlji gde i se i 100 evra smatra za lepu sumu, nije baš logično. Nepoverenje, očigledno, postoji, mada je država učinila sve da podigne nivo poverenja. Kada su uvedene privremene mere u Metals banci, kasnije vojvođanskoj Razvojnoj, a posle i u Agrobanci, koja je vaskrsla sa prefiksom Nova, štediše nisu osetile gubitke koje su te stare kuće ostvarile.
Država garantuje za sve uloge do 50.000 evra. Očito da sve ovo nije dovoljno da se zaboravi trauma zvana stara devizna štednja.
Međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže da "kada na vagu stave ono što je kod nas sigurno i ono što bi moglo biti problem, prevagne negativni predznak za sve što čuvaju novac po slamaricama.
- Tome su doprineli i nadležni. Hvalimo se kako je Srbija uspela da se zaduži u dolarima i proda hartije uz kamatu od 6,6 odsto, koja je skoro za procenat niža od one prošlogodišnje. Istovremeno građani koji oroče valutu SAD dobijaju samo tri odsto kamate. Sve to stvara nepoverenje, ljudi znaju da računaju a nisu neobavešteni kada je njihov interes u pitanju - dodaje.
Apelujem da štediše bar trećinu iz slamarica prebace u štednju i to one devizne, bar trećinu konvertuju u dinare i opciono kupe npr. obveznice u dinarima sa prinosom 15 odsto 6. novembra, a ako mogu trećinu investiraju u potrošna dobra ili sredstva za proizvodnju nove vrednosti.
Ja sam ovo već pre šest meseci napravio u jačoj varijanti. Ovo je dobitna kombinacija samo ako postane masovno, molim ozbiljno shvatite moj predlog, ne tražim proviziju, hvala biće dovoljno.