Srbija dočekuje Svetski dan štednje, 31. oktobar, sa oko 7,9 milijardi evra devizne i oko 18 milijardi dinarske štednje u bankama. To je uprkos ekonomskoj krizi više za oko 400 miliona evra u devizama i za oko tri milijarde u dinarima, nego u isto vreme prošle godine, ali i dalje je prisutno nepoverenje u domaću valutu.
Rast štednje u Srbiji ukazuje na to da su građani zadržali poverenje u domaći bankarski sistem, ali neki domaći analitičari procenjuju da građani i dalje polovinu svoje štednje drže "u slamaricama".
| Pošto na Svetski dan štednje i u Nedelji štednje koja sledi, banke u Srbiji imaju običaj da se "utrkuju" koja će veću kamatu da da i to najviše na oročene devize, Narodna banka Srbije (NBS), poštujući princip konkurencije u bankarskom sektoru, upozorila je te finansijske institucije da privlačenje štednje u ovom periodu preko neodmerenog povećanja kamatnih stopa ne bi trebalo da se pretvori u nerazumnu utakmicu. |
Uzroke nepoverenja jednog dela građana u finansijske institucije treba tražiti u dešavanjima devedesetih godina prošlog veka, kada nisu mogli da podignu svoju štednju u bankama, pa čak ni posle 15. maja 2002. godine, kada je srpski dinar ponovo postao konvertibilan, prvi put posle 1946. godine, iako tu štednju država postepeno isplaćuje u obveznicama do 2016.godine.
Iako se ne može predvideti koja će štednja biti isplativija u kratkom roku, analize NBS pokazuju da je dugoročno posmatrano isplativije štedeti u dinarima nego u devizama, iako je porez na kamatu, kao kapitalnu dobit, od 1. oktobra povećan sa 10 na 15 odsto.
Ako se posmatra period od 2001. godine, dinarska štednja povećana je 12 puta - sa 1,558 milijardi dinara (26 miliona evra) na oko 18 milijardi dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 26 puta na današnjih oko 7,9 milijardi evra.
Ostavi komentar