Ukoliko bi neka banka propala, građani bi morali da namire dugove, ali bi štednja bila zaštićena. U takvom scenariju, slučaju gašenja banke, na najvećem gubitku bi bili samo akcionari, kažu bankari.
Banku, koja je u problemima, obično preuzima druga, ili se osniva nova banka, tako da se njoj otplaćuju rate, a država izmiruje obaveze za štednju.
Država prema našem zakonu garantuje za iznose do 50.000 evra. U slučaju gašenja banke, na najvećem gubitku bi bili samo akcionari, što se vidi i iz slučaja Agrobanke.
- U najdrastičnijem slučaju, kada bi banka doživela totalni fijasko, štednja bi bila zaštićena, odnosno vraćena, jer za nju garantuje država, ali ne bi bilo otpisivanja odobrenih kredita, već bi morali da budu otplaćeni novom vlasniku - kaže jedan bankar.
- Država, na neki način je zaštitila depozite, visokom stopom obavezne rezerve koju banke moraju da izdvajaju kod NBS na štedne uloge građana u iznosu od 40 odsto.
Glavni administrator u slučaju gubitka dozvole za rad neke banke je Agencija za osiguranje depozita, koja vodi stečaj ili likvidaciju.
- Prema odredbama zakona kojim se uređuju stečaj i likvidacija banaka Agencija za osiguranje depozita je dužna da isplati osigurane uloge banke nad kojom je pokrenut stečaj, odnosno likvidacija - navode u Narodnoj banci Srbije.
Prema podacima Narodne banke Srbije stanovništvo je uglavnom kod banaka polagalo uloge do 50.000 evra, jer do tog iznosa država garantuje isplatu u slučaju propasti banke. Prosečan štedni ulog je oko 3.000 evra.
Ostavi komentar